Umetnost ili modni krik?

Umetnici su oduvek bili osobe koje su posedovale moć da probude određene emocije u nama. Neka umetnička dela pozivaju na revolt, neka na mir. Oni su nas uvek terali na razmišljanje. Međutim, biti umetnik je u poslednjih nekoliko decenija postalo veoma profitabilno „zanimanje”. Neki umetnici su otišli toliko daleko da su se organizacije kao što je PETA pobunile.


Britanski umetnik Damien Hirst pozira pored svoje slike “Postao sam smrt, rušilac svetova (2006)”, u Tejt galeriji u Londonu 2012. godine.

Dvadesetprvi vek donosi veliku promenu u pogledu umetnika kao stvaraoca. Čini se da je novac preuzeo glavnu reč i da su se umetnici okrenuli preduzetništvu i stvaranju umetnosti koja služi samo prodaji. Na drugoj strani imamo one koji, u želji da prikažu nešto novo i nesvakidašnje kako bi izazvali pažnju i šokirali, preteraju. Možda je sve to igra sa publikom. I bes i nezadovoljstvo mogu biti namerno izazvani. Jedina razlika je u tome što posmatrači nisu navikli na to da se neko poigrava sa njihovim osećanjima.

Tetovaže nisu samo za ljude
Verovatno je to da bi se većina ljudi začudila kada bi čula da se svinja može prodati za 50.000 funti. Još više kada bi čuli da je svinja prekrivena tetovažama. Belgijski umetnik Vim Delvoa (Wim Delvoye) je za kratko vreme uspeo da prouzrokuje bes udruženja za zaštitu životinja. Naime, ovaj umetnik koristi kožu životinja kao platno, tetovirajući ih. Motivi su mu različiti, pa tako možemo videti sve od Diznijevih crtanih likova do monograma i logoa poznatih brendova kao što je Luj Viton. Određene organizacije smatraju da je Vimu jedini cilj ostvarivanje profita, kao i da životinje nepotrebno pate. Vim misli da se sa njegovim svinjama dobro postupa. Po njegovim rečima, one dobijaju anesteziju i sedative, a veterinari pažljivo tretiraju njihovu kožu kako bi rane ostale čiste. Kolekcionari ih mogu kupiti žive ili kupiti njihovu kožu nakon što uginu. Ovaj umetnik smatra da nema mesta za bilo kakvu osudu i da je on zapravo ljubitelj životinja koji im ne čini nikakvo zlo. Međutim, Delvoa je zbog svojih „umetničkih dela” dobio zabranu učestvovanja na nekim od sajmova umetnosti. Njegova farma se nalazi u blizini Pekinga, gde zakoni o zaštiti životinja nisu toliko striktni. Rečima organizacije PETA: „Talentovani umetnici ne moraju da se oslanjaju na okrutnost prema životinjama da bi dobili pažnju.”

Život i smrt
Kontroverzni umetnik Dejmijen Herst (Damien Hirst), koga nazivaju i „najskupljim umetnikom današnjice”, već nekoliko decenija unazad ne prestaje da šokira. Ovaj Englez je jedan od najpoznatijih članova grupe pod nazivom „Mladi britanski umetnici”. Poštovaoci u Srbiji imali su priliku da na izložbi „Nova religija” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine vide neka od njegovih dela. Kroz svoje radove – skulpture, slike i instalacije – Herst prikazuje odnose između života i smrti. Jedan od njegovih najpoznatijih radova predstavlja tigrasta ajkula teška preko dvadeset tona, duga 3,6 metara, postavljena u veliki akvarijum napunjen formalinom. Ova postavka nosi naziv „Fizička nemogućnost smrti u svesti živog bića”. Umetnikova ideja je ujedno i poigravanje sa publikom kod koje je ovo delo izazvalo pomešana osećanja. Ajkula u prirodi predstavlja veoma moćno biće čija pojava „uteruje strah u kosti”. Ovako postavljena izaziva sažaljenje i postaje potpuno bezopasna. S obzirom na to da je delo prikazano davne 1991, ajkula je zbog raspadanja zamenjena drugim primerkom 2006. Tigraste ajkule su, zbog nekontrolisanog lova, veoma blizu toga da postanu ugrožena vrsta. Inspiracija su bili i jednorozi, pa tako u delu „San” vidimo konja umočenog u formalin sa rogom postavljenim na njegovu glavu. Zbog nezadovoljstva i negodovanja mnogih ljudi povodom toga kako su ova dela jedna velika tragedija i zbog argumenata da životinje nepotrebno stradaju, Herst je izjavio: „Ja mrzim zoološke vrtove i mislio sam da bi bilo lepo imati vrt mrtvih životinja umesto živih koje tamo pate. Nikada nisam smatrao da su moja dela nasilna. Uvek sam mislio da su tužna. Postoji tragedija u svim ovim delima.” Tejt galerija u Londonu bila je domaćin njegove postavke pod nazivom „In and out of love”. U dve sobe, posmatrači su mogli da vide leptire kako lete i hrane se voćem iz činije. Smatra se da je u roku od 23 nedelje uginulo preko 9.000 leptira. Neke vrste bi u prirodi živele nekoliko meseci, dok je u ovoj galeriji njihov životni vek bio između nekoliko dana i nekoliko meseci. Ogorčeni aktivisti smatraju da bi ljudi drugačije reagovali da umesto ovih bića vide životinje kao što su psi ili mačke. Jedan od radova pod nazivom „Postao sam smrt, rušilac svetova”, napravljen od krila hiljade leptira, prodat je za 2,2 miliona funti. Smatra se da se među životinjama koje je Herst koristio „za potrebe umetnosti” nalaze i: 13 ovaca, 4 bika, 3 ždrebeta, medved, zebra, 17 ajkula i preko 17.000 leptira.

Opravdano licemerje?
Veliki broj ljudi bi se zgrozio na ovakve primere umetničkih dela. Mnogi kritikuju ovakve radove i govore kako bi se prema životinjama trebalo bolje ophoditi i da one ne bi smele da trpe zarad umetnosti. Svakodnevno ubijamo životinje zbog zadovoljenja nekih svojih potreba, međutim, kada se to prikaže na jedan ovakav način, bes u nama „proključa”. Zbog čega se, na primer, jedan kaiš napravljen od kože mrtve životinje razlikuje od navedenih umetničkih dela? Da li smo svi „nehumani” ili samo slepi za svoje postupke?

AUTORKA: Mila Milošević

Ocenite tekst: