Umetnost se gradi entuzijazmom

Nakon decenijske pauze Muzej savremene umetnosti je ponovo otvoren! Mukotrpan, dug put rekonstrukcije mogao se naslutiti već u početku, sa prvim nepoštovanjima predviđenih rokova, prvim prekidima radova (pa i svakim sledećim). Posla je mnogo, para uvek malo. Na kraju, uz entuzijazam, istrajnost i upornost građani i zaposleni dobili su nazad svoj muzej – simbolično 20. oktobra!


muyyyyMuzej savremene umetnosti u Beogradu otvoren je prvi put 20. oktobra 1965. godine. 20. Oktobra 1944. Beograd je oslobođen u Drugom svetskom ratu. Slučajnosti ne postoje, taj 20. Oktobar je sada već izvesno dan slobode Beograda, slobode izražavanja, ideja, performansa.
Muzej predstavlja najveću kolekciju srpske i jugoslovenske umetnosti dvadesetog veka. Zgrada muzeja je projektovana upravo u te svrhe, a arhitekte Ivanka Raspopović i Ivan Antić dobili su Oktobarsku nagradu grada Beograda za arhitekturu te iste godine u kojoj je muzej počeo sa radom. Od samog starta ova institucija imala je svoj imidž, stav i autentičnost. 1987. godine zgrada muzeja proglašena je za kulturno dobro.

Umetnost nije završena samo je privremeno napuštena
Muzej savremene umetnosti u Beogradu ne samo da je bio potpuno osveženje za građane tadašnje Jugoslavije već je vrlo brzo postao i internacionalno orjentisan, uživajući veliki ugled u svetu. Tada, muzej je mogao da parira svetskim muzejima poput MoMA u Njujorku i ICA u Londonu, praveći konceptualne izložbe i prezentujući Beogradu kulturu koja na ovim prostorima još uvek nije bila implementirana. Muzej je kreirao trend. Tada, Muzej savremene umetnosti bio je uporište novih ideja, generator slobodnog mišljenja, slobode izražavanja, pokazivanja bunta. Iako u periodu rekonstrukcije sama zgrada muzeja nije radila, savremena umetnost je i dalje zivela i opstajala kroz Legat Čolaković i Modernu galeriju, u kojima su održavane izložbe namenjene pre svega mladima, gostima iz zemlje i inostranstva, koji su predstavljali najaktuelnije trendove u vizuelnoj umetnosti.

Period rekonstrukcije nosio je sa sobom brojne probleme. Iako je projekat rekonstrukcije izrađen već 2006. godine sa radovima se počelo tek 2009. Time je prekoračen rok za početak radova, a samim tim i rok predviđen za njihovo završavanje. Procenjuje se da je za obnovu muzeja potrebna ista količina novca koliko i za izgradnju jednog i po kilometra puta u Vojvodini, što jasno odražava prioritete u kulturnoj politici Srbije. Za vreme rekonstrukcije muzeja, u Srbiji je ministarsku fotelju zauzelo 8 ministara, a činjenica da se istovremeno radilo na obnovi Narodnog i Muzeja savremene umetnosti, dodatno je otežavala stvar. Uz neiscrpan izvor ideja, upornosti i entuzijazma samih kustosa i zaposlenih u ovoj instituciji proces ni danas ne bi bio završen. Još jednom se pokazalo da je umetnost nezaustavljiva i večito prisutna, izdržavana sama od sebe, snagom i energijom njenih stvaralaca koji su već navikli da rade u uslovima koji najviše liče siromaštvu.

dadsadDanas, muzej je ponovo otvoren za javnost.  Zgrada je renovirana, zamenjene su instalacije, a kako bi bila u koraku sa današnjim vremenom morala je biti i unapređena. Dakle, danas, zastori Muzeja regulišu intenzitet prirodne svetlosti i na taj način, za potrebe izložbe, prostorija može biti potpuno zamračena; u slučaju požara gas za gašenje vatre se automatski aktivira, a u slučaju buke automatski se pušta ambijentalna muzika.  Sa sigurnošću možemo reći da je odlaskom u muzej opravdan svaki dinar ostavljen na ulazu i da svaki posetilac iz njega ponese efekte informativnog, edukativnog i kreativnog sadržaja. Muzej je ponovo otvoren izložbom dr Dejana Sretenovića – ,,Sekvence.Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti” i obuhvata preko 300 radova koji su obeležili period od početka dvadesetog veka do danas. Izložba je koncipirana tako da hronološki prati razvoj umetnosti uz reinvenciju nekih zapostavljenih i marginalnih pojava.

Umetfsasadasdanost je blago nacije
U narednom periodu nadamo se da će muzej ponovo pružati mogućnost stvaraocima da se predstave i posetiocima da se upoznaju sa njihovim opusom. Potrebno je naglasiti da su neki od danas svetski poznatih umetnika svoje prve izložbe održali upravo u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Tako je, na primer, danas najpoznatija umetnica performansa Marina Abramovič svoju prvu izložbu imala u svom rodnom gradu, da bi kasnije nastavila svoj put i konačno se pronašla u velikom, mnogoljudnom Njujorku.

Muzej kao institucija danas ima težak zadatak u prilagođavanju potreba posetilaca i vraćanju orijentacije ka Muzeju u svesti samih građana. U proteklih deset godina, koliko nije radio, navike su se promenile, informacije su mnogo dostupnije, a moderna umetnost živi kroz digitalni svet koji je opet dostupniji mlađim generacijama. Neophodan je zanimljiv, šokantan program koji će ponovo pomerati granice i navoditi posetioce da se okrenu Muzeju kao instituciji. Na kraju, najveća bojazan je da se u našem današnjem okruženju neće ostaviti prostora za ono sto je savremenoj umetnosti najpotrebnije – slobodi izražavanja. Sa premošćavanjem i ove prepreke, nadamo se da će Muzej zaživeti i pomeriti se sa tačke na kojoj je do sada bio – tačke preživljavanja.

AUTORKA: Sanja Todorović

 

 

Ocenite tekst: