Uspešna dekriminalizacija droge

Kraj prošlog veka obeležio je period buđenja nove kulture življenja. Sedamdesetih godina otpočela je era rock’n’roll-a, punk-a, a kasnijih godina usledio je procvat elektronske muzike i takozvanih rejvera. Sve ovo ispraćeno je i rastom upotrebe narkotika. Portugalija je bila jedna od zemalja koje su najviše pogođene negativnim efektima koje sa sobom nosi droga. Broj smrtnih slučajeva, broj ljudi zarazenih HIV-om, hepatitisom i ostalim pratećim oboljenjima eksponencijalno je rastao iz godine u godinu, i bilo je jasno da mora doći do zaokreta u politici koju zemlja vodi protiv ove vrste poroka.


Već sada davne 2001. Godine, Portugal je doneo zakon kojim se dekriminalizuje upotreba droge. Ne, to ne znači da su narkotici u potpunosti legalizovani i da se na teritoriji ove zemlje oni mogu slobodno nabaviti. Naprotiv, ovim odredbama promenio se samo stav i pristup prema njihovim konzumentima.

Velika promena
Tradicionalno mišljenje do tada je bilo da je svako ko koristi drogu prestupnik, te da za to mora zakonski kazneno odgovarati. Ipak, tadašnja portugalska vlada napravila je radikalan potez i odlučila da upotreba opijata ne pravi od čoveka zločinca, već bolesnika. Zapravo, kada u današnjem svetu čujete nešto ovakvo to se može učiniti veoma logičnim, jer koja je razlika između zavisnosti od cigareta i zavisnosti od droge? Ipak, pre sedamnaest godina ova tema je bila tabu, pa su i razmišljanja o tome bila podeljena.Dekriminalizacija droge značila je novi sistem ophođenja prema  novonastalom grupom bolesnika.

Cilj više nije borba protiv  bolesnika, već borba protiv bolesti.

Policija je i dalje tragala za i hapsila narkomane, ali ih više za to nije vodila u zatvor. Smatralo se da zatvor nikako nije mesto za ljude koji su usled loše finansijske situacije i nepovoljnih životnih uslova našli beg i utočište u nečemu lošem pre svega po njih same. Umesto toga, u zavisnosti od količine narkotika sa kojom su uhapšeni (dozvoljeno je posedovanje opijata koji se smatraju dovoljnim za period od deset dana – gram heroina, ekstazija, amfetamina, dva grama kokaina i 25 grama kanabisa), ljudi su dobijali prekore, upozorenja, novčane kazne, ili su u najgorem slučaju sprovođeni pred tročlanu komisiju sastavljenu od doktora, advokata i socijalnog radnika. Oni su ti koji odlučuju da li će pacijentu prepisati tretman, kazniti ih na drugi način, poput društveno korisnog rada, ili pak ne učiniti ništa. Ipak, dileri su i dalje ostali na meti policije i zatvorske kazne za njih nisu ukinute. Cilj više nije bila borba protiv bolesnika, već protiv bolesti.

Uspeh „Portugalskog modela”
Skoro 20 godina nakon donošenja, zakon o dekriminalizaciji droge je i dalje na snazi. Iako je u prvim godinama „života” naišao na osporavanje, kako domaće, tako i svetske javnosti, rezultati su pokazali drugačije. Nekada prva po broju ljudi zarazenih HIV-om, broju ljudi koji su probali heroin i procentu smrtnosti od droge, Portugalija se danas nalazi na samom začelju liste u svim ovim kategorijama. Nova pravila su, umesto očekivanog rasta korisnika narkotika, učinila stanovnike svesnijim veličine problema i u potpunosti izmenila norme ovog društva. Pored uvođenja novih i modernizovanih bolnica za lečenje narkomanije, država je uticala na stepen obrazovanja mladih o ovoj problematici i zdravom načinu života, te  omogućila  povećanje socijalne prihvaćenosti bolesnika, pre svega kroz borbu za pronalazak njihovog stalnog zaposlenja i uvećanje životnog standarda.

Bolnice nude  čiste igle i supstitute za narkotike, kako bi se izbeglo sirenje  zaraze i pojave prekomernih doza.

Pored toga, bolnice i nevladine organizacije  svakodnevno nude čiste igle ili supstitute za pojedine droge, kao što su metadon i buprenorfin, sve u cilju da se izbegne  širenje zaraznih bolesti i pojave prekomernih doza. Ipak, vrsta droga i tip ljudi koji ih koriste zavise presudno od trenutne situacije u zemlji. Shodno tome, nekada je najveća borba bila protiv heroina, dok je danas najveci problem rekreativno uzimanje marihuane. „Portugalski model”, kako se naziva ovaj fenomen,privlači svakodnevno veliki broj turista i  državnika u Portugal, zainteresovanih za učenje na njihovom primeru. Ugledajući se na pozitivan primer Portugala, čak 25 zemalja je do sada dekriminizovalo drogu do određene količine, ali se još uvek nijedna nije usudila da izvrši potpunu legalizaciju. Legalizacija droge u svakom smislu u potpunosti bi promenila čovečanstvo, te verovatno dovela do apsolutne anarhije.

AUTORKA: Maša Stanarčević

Ocenite tekst: