Uspon i pad Beograda

Akademsko rangiranje svetskih univerziteta (ARWU), neformalno nazvano Šangajska lista, jedan je od tri najprestižnija globalna sistema rangiranja akademskih institucija, uz QS i rang listu britanskog magazina „Times Higher Education”.



Rangiranje vrši Univerzitet „Cao Tun” iz Šangaja, a lista upoređuje 1.200 visokoškolskih institucija širom sveta, prema formuli koja obuhvata: alumni dobitnike Nobelove nagrade i Fildsove medalje (10% ukupne ocene), dobitnike Nobelove nagrade i Fildsove medalje među predavačima (20%), visokocitirane istraživače u dvadeset i jednoj naučnoj oblasti (20%), radove publikovane u časopisima Nature i Science (20%), Indeks naučne citiranosti i Indeks citiranosti socijalnih nauka (20%), akademski doprinos nabrojanih indikatora po glavi institucije (10%).

Pamet plovi za Šangaj
Univerzitet u Beogradu se na Šangajskoj listi prvi put našao 2012. Godine i to između 401. i 500. mesta. Naredne godine se popeo na poziciju između 301. i 400. mesta i tu se zadržao do kraja 2016, kada je dostigao rekordnu poziciju između 201. i 300. mesta. Lista je neformalna, ali je stvar prestiža biti na njoj, jer obuhvata samo 2% svetskih univerziteta. Takođe, biti deo liste podrazumeva bolju međunarodnu vidljivost, jaču saradnju sa drugim univerzitetima i, ono što je ključno, veću zainteresovanost najbolje omladine da za studiranje izaberu nas. Ako posmatramo kvalitet usluga, naši fakulteti nude isti, ako ne i viši nivo, u odnosu na inostranstvo, ali su u svetu bolji uslovi u društvu, što u mladima budi želju za odlaskom.

„Srbija bi morala da izdvaja jedan odsto svog BDP – a da bi počela da se ozbiljno približava svetskim univerzitetima. Bojim se da ćemo, ako ovako nastavimo da zanemarujemo srpsku nauku, doživeti sudbinu Univerziteta u Zagrebu, koji je na listi bio samo dve godine, a onda je sa nje skinut.” – Stanko Stojiljković, član srpske Šangajske komisije

Dan 15. avgust 2018. tužan je za srpsku nauku i visoko obrazovanje, jer je osvanula informacija da je, prema najnovijim merenjima, pozicija opala i da se sada nalazimo između 301. i 400. mesta. Ali, stvar ne bi trebalo posmatrati crno-belo, jer i pored pada od 18 mesta u odnosu na prethodnu godinu i dalje smo najbolje plasiran univerzitet u regionu. Od zemalja u našem okruženju na listi nema nijednog univerziteta iz Makedonije, BiH, Bugarske, Rumunije, Hrvatske. Najbolje plasirane u 2018. godini su nauka i tehnologija hrane (43. mesto), rudarske i mineralne sirovine (79. mesto), metalurgija (144. mesto) i hemijsko inženjerstvo (150. mesto u svetu). Neke od oblasti u kojima smo napredovali su javno zdravlje (skok od 28 mesta), oblasti kliničke medicine (93 mesta), biotehnologija (50 mesta), biomedicinsko inženjerstvo (26 mesta), veterinarske nauke (18 mesta).

Hiljadu zašto hiljadu zato
Ključni razlog za pomenuti pad su niska ulaganja u nauku. Zbog malih nacionalnih budžeta za naučnoistraživački rad dolazi do nesigurnosti istraživača. Broj publikovanih naučnih radova je iz godine u godinu sve manji. Da li je čaša polupuna ili poluprazna?

„Prva greška je napravljena ukidanjem Ministarstva za nauku i pripajanjem nauke Ministarstvu prosvete. U svim razvijenim zemljama sveta je nauka vezana za visoko obrazovanje. Trebalo je napraviti spregu između visokog obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja. Umesto toga, nauka je pripojena prosveti i dobili ste jedno vrlo, vrlo siromašno Ministarstvo sa mnogo problema kojima je teško upravljati. Sada je akcenat na osnovnim i srednjim školama, što je dobro, jer je to osnova za visoko obrazovanje, ali su, s druge strane, visoko obrazovanje i nauka na neki način zapušteni.” – Branko Kovačević, predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu

Pa, zavisi od percepcije. Iako je broj radova manji, studije pokazuju da je njihov kvalitet veći. Naš najcitiraniji naučnik je dr Stojan Radenović, profesor Mašinskog fakulteta u penziji. Fakultet koji je najviše doprineo da se davne 2012. godine nađemo na listi je fakultet na kome svake godine nisu čak ni popunjena sva budžetska mesta. Poljoprivredni fakultet, konkretno smer Prehrambena tehnologija, čini da smo u ovoj oblasti bolje rangirani od Harvarda i Oksforda. Međutim, prvih 20 univerziteta 18 je američkih, dok Harvard već 16 godina ne silazi sa trona.

Shodno tome da su najveće „prirodno bogatstvo” Srbije visokoobrazovani ljudi, a da se poslednjih decenija suočavamo sa odlivom mozgova, ukoliko „naša reka” nastavi da se uliva u Atlantski i Tihi okean (SAD, Evropska unija, Australija), preti nam rizik da ćemo se utopiti u mrtvo more prosečnosti i ispodprosečnosti.

AUTORKA: Kristina Kerekeš

Ocenite tekst: