Usporavanje “čuda prirode” – Slučaj Kaster Semenje

Doping kao savremeni problem vrhunskog sporta možda je najviše pogađao atletiku. Ipak, situacija u kojoj se našla Kaster Semenja uzdrmala je javnost i izazvala nesuglasice u svetu, jer nema nikakve veze sa korišćenjem nedozvoljenih supstanci. Problem je nastao u tome što ona ima prirodno povišen nivo testosterona.


Atletičarka iz Južne Afrike je zbog svojih rezultata na 800 metara već dugo pod lupom. Smatra se da je dve zlatne medalje sa Olimpijskih igara i tri svetska prvenstva osvojila zbog prirodno povišenog nivoa testosterona. Da bi nastavila karijeru moraće da smanjuje svoju hormonalnu vrednost. Više od 50 odsto sportista tokom godine koji su bili pozitivni na doping kontroli, unosili su testosteron. O njima se manje priča nego o Semenji, koja se ne dopinguje.

U aprilu 2018. Godine svetska atletska federacija uvela je nova pravila po kojima zahtevaju da sportistkinje sa razlikama u seksualnom razvoju (DSD) smanje nivo testosterona ukoliko žele da se takmiče u medjunarodnim disciplinama izmedju 400m i milju. Sportistkinje sa testosteronom koji je veći od 5 nanomola po litri krvi, moraju da ispunjavaju određene kriterijume ukoliko žele da se takmiče u medjunarodnim okvirima. Jedan od kriterijuma je da DSD sportista mora koristiti lekove da bi im nivo testosterona u krvi bio niži od 5 nmol/L u period od šest meseci. IAAF insistira na tome da su ova pravila neophodna za zaštitu ženskog sporta, jer DSD sportisti imaju veliku prednost.

Pravni tim Semenje tvrdi da se njene prednosti ne razlikuju od ostalih genetskih varijacija u sportu – i da “njen genetski dar treba da se slavi a ne diskriminiše”, kao i da se njen slučaj odnosi na prava žena koje su rođene kao žene, odgajane i socijalizovane kao žene kojima će biti dozvoljeno da se takmiče u ženskoj konkurenciji bez diskriminacije. Na kraju, oni kažu da je zahtev atletske federacije da DSD sportisti unose hormone kako bi redukovali nivo testosterona etički pogrešan i potencijalno prdstavlja rizik za zdravlje.

Testosteron je uključen u mnoge faktore koji mogu doneti atletsku korist, uključujući povećanu veličinu i snagu mišića zajedno sa sposobnošću da krv isporučuje kiseonik tim mišićima. Zbog toga su najbolji muški sportisti uglavnom brži i jači od ženskih, i zbog toga se u većini sportova muškarci ne takmiče protiv žena. Koliko koristi testosteron daje ženskim sportistima, teško je odrediti jer žene ne mogu pretvoriti testosteron u njegovu snažniju formu i ne poseduju isti broj testosteronskih receptora (za obavljanje njegovih funkcija) kao i muškarci. Čak i ako bi Semenjino vreme padalo nakon smanjenja testosterona, to bi moglo biti neželjeni efekat lekova koji se koriste za smanjenje testosterona. Niko nije dao potpun opis uloge testosterona u Semenjinom slučaju, niti koliko bi ga trebalo smanjiti da bi se postigao navodno fer rezultat, jednostavno rečeno, nivo testosterona od 5 nMol/L je besmislen u Semenjinom slučaju, jer receptori ne reaguju na uobičajen način.

Kakvu god da je odluku atletska federacija donela, došlo bi do burnih reakcija sa obe strane i svako bi smatrao da je oštećen. Ako stvar pogledamo iz perspektive roda, ako je ona žensko, odnosno ima sve karakteristike prirodnog ženskog pola, onda povišeni nivo testosterona nju čini čudom prirode, i ne treba od nje tražiti da svoje „nadljudske“ sposobnosti umanjuje. Međutim, ako posmatramo sa sportske strane, ravnopravnost i ista pravila za sve su jednostavno jedinstvena polazna tačka. Bilo bi takođe nepravedno zahtevati od ostalih sportistkinja u disciplini da ne unose testosteron, ako neka sportistkinja već ima tu prednost bez obzira na način na koji je do te prednosti došla. Dakle, ako pogledamo ljudski aspekt, onda je odluka potpuno diskriminišuća, međutim ako pogledamo sportski aspekt odluka uvodi ravnopravnost, jer profesionalni sport je izbor a ne prirodni ili urođeni aspekt života. Slučajevi poput Semenjinog će uvek biti sporni i stvoriće više pitanja nego rešenja, a medju sportistima i navijačima će uvek biti neslaganja oko ispravnog načina da se pristupi ovom osetljivom pitanju u elitnom sportu.

AUTOR: Risantije Zečević

Ocenite tekst: