Usvoji me?

Usvajanje se često  povezuje sa decom ili kućnim ljubimcima. Ipak, postoji još jedna forma koja je veoma popularna na istoku, a radi se o usvajanju odraslih.


Usvajanje je plemenit akt. Pružiti nekom dom i porodicu može biti nešto najlepše za one koji su deo toga. Ipak, kada je reč o usvajanju odraslih najčešće je razlog vrlo praktične prirode. Naime, mnoge porodice u Japanu suočavaju su se sa problemom nepostojanja naslednika. Porodice koje su vlasnici preduzeća  su u opasnosti od propadanja ili prodaje porodičnih firmi. Da bi se ovo sprečilo usvojena je praksa usvajanja odraslih osoba kako bi se u njihovo vlasništvo prenela imovina i tako firma i njeno nasleđe opstali.

Istorijski osvrt
Postoje različiti podaci po pitanju nastanka ovog običaja. Istorijski, prvo se o njemu govori u 718. godini kada je, po predanju, bog planine Haku došao u san monaha Taiča Daišija i rekao mu da pronađe termalni izvor u obližnjem selu Avazu. Pošto ga je pronašao, naredio je svom učeniku Gariou Hošiju da izgradi gostionicu na tom mestu. Gario je zauzvrat propovedao budizam posetiocima kuće, a kasnije je usvojio sina koji je postao njegov naslednik. Tako je po verovanju nastao jedan od najstarijih porodičnih biznisa na svetu, hotel Hoši, star skoro 1300 godina, koji se prenosio 46 generacija. Naravno, nije uvek postojao muški naslednik u porodici, a kada je to bio slučaj usvajali bi i zetove porodice da nastave porodični posao. Zbog toga se ovaj običaj ponekad naziva mukoyōshi (usvojeni mladoženja).

Usvajanje odraslih postalo je uobičajena praksa u Edo periodu istorije Japana, od XVII veka do 70-ih godina XIX veka. U to vreme najčešće je korišćeno od strane samurajske klase, od onih koji nisu imali sina ili ga nisu smatrali sposobnim da preuzme mesto glave porodice i porodičnog posla. Najčešće su usvajane osobe iz šire porodice ili iz istog društvenog kruga, a ređe je dolazilo do usvajanja osoba niže društvene klase. Vremenom se praksa proširila i van samurajske klase, naročito kod bogatih i eminentnih
figura bez sinova.

Razlozi za usvajanje
Različiti su razlozi za usvajanje odraslih osoba. Najčešći koji se navodi jeste nepostojanje muškog naslednika. Pre II svetskog rata donesen je zakon po kome nasleđivanje mora da ide po muškoj liniji, koji više nije na snazi. Ovaj zakon bio je u skladu sa japanskom patrijarhalnom tradicijom. Međutim, vlasnici mnogih poslovnih imperija nisu imali sinove koji bi mogli da ih naslede. Naime, u japanskoj kulturi značajno mesto zauzimaju porodica i tradicija, zbog čega postoji mnoštvo porodičnih biznisa starih i po nekoliko vekova. Njihova dugotrajnost duguje se upravo običaju usvajanja odraslih. Ipak, to nije jedini razlog viševekovnog postojanja ovih kompanija. Vlasnici biznisa bili su svesni važnosti znanja i sposobnosti lidera za uspeh preduzeća.

Dugotrajnost japanskih kompanija duguje se upravo običaju usvajanja odraslih.

Kada bi se njihovi sopstveni sinovi pokazali kao neadekvatni i nesposobni naslednici, oni bi ponekad odlučili da ih na mestu naslednika zamene usvojenim sinovima, što se vremenom pokazalo kao uspešna praksa. Iz tog razloga porodične firme koje po statistici često propadnu nakon prve generacije (čak 70% porodičnih firmi), u Japanu opstaju u mnogo većem broju. Čak trećinu japanskih korporacija čine porodični biznisi koji su često po svojim performansama uspešniji od konkurenata kojima upravlja profesionalni menadžment.

Poznati primeri
Neke od najpoznatijih svetskih kompanija su pomoću usvajanja naslednika uspele da opstanu. Na čelu kompanije Suzuki trenutno se nalazi Osamu Suzuki koji je četvrti usvojeni sin na predsedavajućem mestu. Svoje mesto najpre je prepustio svom zetu, koji je preminuo zbog čega je Osamu bio primoran da se vrati na čelo kompanije. Mičio Matsui je predsednik firme Matsui Securities, kompanije za finansijske usluge, usvojen od strane ženine porodice, preuzevši pritom ženino prezime. Toyotu je takođe jedno vreme vodio usvojeni zet. Sličnu praksu primenjivali su i Canon, kao i manje poznate kompanije Kikkoman i Suntory. Zanimljivo je da su ove kompanije beležile bolje performanse nakon što su na čelo došli usvojeni naslednici.

Samo u Japanu?
U nekim zemljama usvajanje odraslih nije dozvoljeno zakonom (na primer u Velikoj Britaniji). U drugim postoji mogućnost usvajanja odraslih, ali ta pojava nije raširena. Kada se radi o ostatku sveta razlikuju se i razlozi zbog kojih dolazi do usvajanja. Najčešće se radi o usvajanju pastoraka od strane očuha ili maćehe koji su ih odgajali i razlog je više altruističke prirode, mada može biti i zbog prenosa prava nasleđivanja.

Na usvajanje odraslih može se gledati kao na još jedan čudan običaj sa istoka. Ipak, na taj način Japanci uspevaju da zadrže porodični posao u porodici i pritom njihove kompanije postaju uspešnije. Kao što kaže japanska izreka: „Ne možeš da biraš svoje sinove, ali možeš zetove“. 

AUTORKA: Jelena Mitić

Ocenite tekst: