Uvek ćemo biti tu jedna za drugu

Jedanaestog novembra prošle godine, ženska odbojkaška ekipa Ekonomskog fakulteta osvojila je zlatnu medalju na Euroijadi u Pragu. MonopolList je dobio priliku da razgovara sa svim članicama tima o treninzima, druženju i njihovim drugim uspesima.


ML: Da li ste se poznavale i pre nego što ste postale članice tima?

Kristina Baralić: Odbojka je timski sport, druženje i sticanje novih poznanstava je njen sastavni deo. U našem timu poznavala sam par devojaka, ali većinu ne, jer se tim sastojao od starijih studentkinja koje već nekoliko godina igraju za fakultet i koje se odlično poznaju. Ja sam ove godine kao brucoš ušla u tim i sve to je za mene bilo novo, ali devojke su me od prvog trenutka prihvatile i ponašale se prema meni kao da sam oduvek deo tima. Provedeno vreme sa njima na treninzima, kao i na putovanjima, više nas je zbližavalo i polako smo se upoznavale. Kada ste u drugoj državi bez roditelja ili nekog starijeg, sa prijateljima, oslanjate se i brinete se jedni o drugima. U Pragu moje devojke i ja smo naučile kako da čuvamo leđa jedna drugoj kako u životu tako i na terenu. Naučile smo da se podržavamo i da se držimo zajedno i polako gradile pravi tim koji smo zajedno dovele do pobede. Pehar i medalje samo su materijalnosti koje pokazuju naš uspeh, a mi ćemo uvek biti tu jedna za drugu.

ML: Pored treninga, da li organizujete i neke druge zajedničke aktivnosti?

Kristina Čabarkapa: Pored zajedničkih treninga, često organizujemo i prijateljske utakmice i uigravamo se sa ekipama sa drugih fakulteta. Ali, nisu sportske aktivnosti jedine gde se viđamo. Pored svih obaveza, pokušavamo sve da se uskladimo i sednemo bar na sat vremena, najčešće u jedan od kafića u blizini našeg fakulteta. Tu popričamo o sportskim planovima koji nas čekaju, ali takođe i o fakultetskim obavezama. Starije igračice su uvek raspoložene da podele svoja iskustava, nasmeju nas nekom zanimljivom pričom i podele savete novijim devojkama. Plan nam je bio da nakon svakog uspešno završenog turnira organizujemo proslavu, ali nam obaveze to, nažalost, nisu dozvoljavale. Zato smo odlučile da to ipak bude jedan izlazak na kraju sezone.

ML: Koliko često trenirate zajedno, da li je to kad stignete ili imate određeni režim?

Marija Ristić: Pre nego što smo forimrale ekipu, imale smo probni trening, gde je mogao da dođe ko god je trenirao odbojku ili trenutno trenira, nakon toga je izabran određen broj devojaka od kojih je formirana sadašnja ekipa. Što se tiče treniranja, jednom nedeljno imamo trening. Često organizujemo prijateljske utakmice sa drugim fakultetima kako bismo se uigrale i usavršile, što nam dosta pomaže, jer se na taj način upoznajemo sa igrom drugih ekipa, što nam samim tim olakšava učestvovanje na turnirima i omogućava bolji uspeh.

ML: Uspevate li da uskladite obaveze na fakultetu sa treninzima i izlaze li vam profesori i asistenti u susret po tom pitanju?

Tamara Beljić: Što se tiče usklađivanja obaveza na fakultetu i treninga, nije teško, jer treninzi nisu toliko često i uspevamo sve da postignemo. Utakmice su uglavnom vikendom i ne ometaju naše fakultetske obaveze, jer je to samo par sati koje iskoristimo pametno i u kojima zaista uživamo. Budući da smo svi dobri studenti, uvek se lepo organizujemo i nađemo vreme kada je neko takmičenje u pitanju. Profesori i asistenti nam gotovo uvek izađu u susret – kada smo putovale u Prag, ispali su krajnje korektni po tom pitanju i uvek su tu da nam pomognu kako bi donele što bolje rezultate našem fakultetu. A mi se trudimo da svaki put ostvarimo zapažene rezultate!

ML: Da li ste imale neke posebne pripreme pred Euroijadu?

Aleksandra Tomić: Pre svega bih pozdravila i pohvalila naše devojke (foke) za uspeh postignut na međunarodom turniru u Pragu. Nismo imale posebne pripreme zbog nedostatka vremena, ali smo uspele da održimo par treninga pre turnira. S obzirom na to da je ekipa u skoro skroz drugačijem sastavu u odnosu na prethodnu godinu, uspele smo da se uigramo za to kratko vreme. Takođe, u prilog je išla i dobra atmosfera i to što je ekipa veoma kvalitetna, pa je rezultat bio jako uspešan.

ML: Da li je bilo treme pred put i pred same utakmice?

Neda Marković: Trema pred put je bila prisutna, jer je većini devojaka ovo bilo prvo putovanje i nismo se ni poznavale dovoljno dobro. Postojao je i taj strah kako ćemo se uklopiti i kako će nas devojke koje su već igrale za fakultet prihvatiti. Ali, srećom, sve je prošlo super, putovanje nas je baš zbližilo, a to nam je pomoglo i za ostale utakmice i turnire kasnije tokom godine. Što se tiče treme pred utakmice, s obzirom na to da smo se okupile u oktobru, a takmičenje se održalo početkom novembra, postojao je strah da li smo se dobro uigrale, kako će sve to izgledati, ko će igrati, pošto nije išla cela standardna postava, koja je igrala utakmice studentske lige. Naravno, postojala je i ona pozitivna trema zbog ogromne želje da se okitimo najsjajnijim odličjem i da se pokažemo što bolje. Kao što znate, sve je prošlo mnogo bolje nego što smo se nadale.

ML: Koji moto vas je gurao do kraja? Šta vas je motivisalo do pobede?

Katarina Lazarević: Pošto je u ovoj sezoni došlo do velike smene igračica i stoga što je ostao mali broj starijih igračica, mislim da je postojalo više motiva. Mlađim igračicama – da se što bolje pokažu pred predstojeću sezonu i da nađu svoje mesto u postavi, a starijim – da zaokruže svoje studentske sportske karijere jednim internacionalnim trofejem. Odlična hemija između nas dovela nas je na kraju do tog uspeha i pokazale smo zašto su foke jedne od najboljih ekipa našeg fakulteta.

ML: Da li se družite sa ekipama iz drugih sportova?

Ana Bogdanović: Sa nama je u Prag išla i ekipa muškog futsala, koja se, takođe, plasirala u finale, ali su oni ipak uzeli srebro. Nerazdvojna kombinacija sporta na EKOF-u jesu futsaleri i odbojkašice. Koliko su nam turniri dozvoljavali, bodrili smo jedni druge i jurili sa jedne lokacije na drugu. Svako veče smo izlazili zajedno, međutim, tek smo poslednji dan mogli da provedemo kvalitetno zajedničko vreme, tom prilikom smo razgledali Prag. Generalno, zaista postoji divan odnos među svim ekipama sa EKOF-a. Uvek bodrimo jedni druge na svim bitnijim utakmicama i uvek imamo najglasnije navijače po kojima smo dobro poznati.

ML: Da li i sledeće godine planirate ponovo da učestvujete u istom sastavu?

Milena Drobnjak: Putovanje u Prag mi je bilo jedno predivno iskustvo, grad je prelep i odlično smo se provele. Devojke su veoma prijatne i želela bih da sledeće godine ponovo učestvujem sa njima, ali se takođe nadam da će nam se pridružiti još devojaka. Sledeća Euroijada se održava u novembru u Berlinu i volela bih da naša ekipa ponovi uspeh iz Praga.

ML: Gde će publika moći da vas gleda u narednom periodu, koje utakmice vas očekuju?

Jovana Radmilović: Sezona je gotova što se tiče takmičenja kako na domaćoj tako i na međunarodnoj sceni, pa publika neće imati priliku da nas prati uživo do početka oktobra, kada ponovo startuje univerzitetska liga i novi turniri. Sezona za nama je bila veoma uspešna: prvo, zlato u Pragu, zatim zlato na Kupu Univerzitetskog saveza studenata Beograda i bronza u najvažnijem takmičenju – Ligi Sportskog udruženja Univerziteta u Beogradu. Volela bih ovom prilikom da pohvalim sve devojke i da im se zahvalim za predivnu sezonu koju smo zajedno odigrale. Ponosna sam na svoj tim, na njihovu požrtvovanost, uvek vrhunsku energiju kako na terenu tako i van njega i jedva čekam da počne nova sezona i novi izazovi.

ML: Imate li neku poruku za naše čitaoce?

Dragana Damljanović: Ukoliko ima zainteresovanih čitateljki, pozivamo vas da dođete na probni trening i pridružite se našoj ekipi sledeće godine. Takođe, želimo uspešne studije svima, da nastave da nas bodre u daljim takmičenjima i da čitaju MonopolList!

INTERVJU VODILA: Bojana Nešković

Ocenite tekst: