Uzmi račun i pobedi – ko dobija, a ko gubi?

Istraživanja pokazuju da, što je ekonomska kriza veća, to su igre na sreću brojnije. Ljudi nemaju osećaj da poštenim radom mogu bilo šta postići. Sredstva javnog informisanja tome još više doprinose jer umesto da ljudima pruže odgovarajuću edukaciju, emituju mnoštvo reklama kako za mali novac sebi možemo kupiti nadu i vratiti veru u život.


„Ovo podneblje je tradicionalno sklono hazarderstvu – igri na sreću – pogotovu violentni tipovi, kakvi su na ovom balkanskom području, impulsivci koji idu na sve ili ništa“, ističe psiholog Božina Mrdović. Pored toga što teška socijalna situacija podstiče građane da učestvuju u igrama ovog tipa, javlja se još jedan važan faktor – organizovanost ponude. „Ako je ta ponuda jako atraktivna, ako je organizovana, ako se stalno nameće ljudima, onda se povećava broj ljudi koji toj ponudi neće moći da odole“, izjavio je socijalni psiholog Dragan Popadić.

Vlada Srbije proglasila je 2017. i 2018. godinama borbe protiv sive ekonomije. Nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“ realizuje se kao deo šire medijsko-edukativne kampanje i jedna je od ključnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Organizovana je od strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva finansija i NALEDA, a u saradnji sa Poreskom upravom, Republičkim sekretarijatom za javne politike, Državnom lutrijom Srbije i Poštom Srbije u periodu od 1. februara do 31. marta 2017. Podršku Vladi Srbije u ovom programu pružile su i društveno odgovorne kompanije okupljene u NALED-u, među kojima su najveći poslodavci i poreski obveznici u Srbiji-Masterkard, Telekom Srbija, Moj Kiosk grupa, Tehnomanija, Dunav osiguranje, Dis, Gorenje, Gomeks, Forma Ideale i mnogi drugi.

Pravo na učešće imaju sva punoletna lica sa prebivalištem ili boravištem na teritoriji Republike Srbije koji prikupe i pošalju 10 fiskalnih računa ili 10 potvrda za plaćanje karticom (slipova), minimalne vrednosti od 100 dinara po fiskalnom računu ili slipu. Poštarina je besplatna i broj koverata koji jedan učesnik može da pošalje nije ograničen. Propozicijama su predviđena četiri javna izvlačenja dobitnika nagrada, uživo na programu Radio-televizije Srbije. Spisak dobitnika biće objavljen i u dnevnom listu „Politika“ u roku od pet dana od dana svakog izvlačenja i na internet stranici www.uzmiracun.rs. Ukupan nagradni fond iznosi 234,6 miliona dinara, a pored mnogobrojnih robnih nagrada tu je i 11 stanova i 100 automobila. Paralelno sa pojedinačnim nagradama teče i takmičenje opština i gradova u broju prikupljenih računa i slipova. Opštine i gradovi su, prema broju stanovnika, podeljeni u tri takmičarske grupe-male, srednje i velike. Svaka od grupa imaće po tri pobednika, ukupno devet najboljih, koji će biti nagradjeni sa po 23 000 evra. Sredstva moraju bitu namenjena za opremanje škola, bolnica, vrtića i drugih objekata od javnog značaja, o čemu će putem glasanja odlučivati građani pobedničkih opština. Lokalne samouprave koje budu prvoplasirane u svojoj takmičarskoj grupi biće nagrađene i WiFi zonom besplatnog interneta.

Na osnovu istraživanja koje je sproveo NALED u septembru 2017, više od više od 40% građana Srbije učestvovalo je u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“, što je četiri puta veći odziv nego u Slovačkoj koja je jedan od primera najbolje prakse u organizaciji fiskalnih lutrija, dok čak 90% građana podržava borbu protiv sive ekonomije. U prvom kvartalu 2017. zabeležen je rast ukupnog prometa evidentiranog preko fiskalnih kasa u odnosu na isti period prošle godine. Najveći skok od 33,84% zabeležen je kod malih obveznika gde je siva ekonomija i najzastupljenija. Broj plaćanja putem kartica porastao je za 18,5% , a vrednost bezgotovinskih transakcija za 17,5%. Građani su u posmatranom periodu podneli 47,3% prijava za neizdavanje računa više nego u prvom kvartalu 2016. od čega je najveći rast zabeležen u martu (88,55%). Međutim, na kraju poslovne godine nema potvrda da je taj trend i zadržan. Informacioni sistem Poreske uprave nema kapacitet koji bi omogućio čak ni realno praćenje ukupnog prometa, pogotovu ne razdvajanje po kategorijama obveznika. Navedeni rezultati dobijeni su na osnovu uzorka. Npr. kada u servisu za pranje vozila počnu da izdaju šest umesto dva računa dnevno to je porast od 300%, ali u ukupnoj masi naplaćenog poreza to ne znači pomak. Da li je u nastavku 2017. naplata PDV-a zadržala barem isti nivo nije ni ispitivano. Masovna „opsesija kovertama“ povećala je tražnju i proizvodnja je porasla na čak 1 640 000 koverata nedeljno, ali nagradna igra namenjena borbi protiv sive ekonomije izazvala je i kontraefekat – sve veći broj pojedinaca koji pokušavaju na njoj da zarade mimo zakona. Besplatne koverte tapkaroši prodaju u glavnim ulicama po ceni od 100 dinara. Da li to nevidljiva ruka u poštama snabdeva tapkaroše? Naravno i prodajni objekti „teraju vodu na svoju vodenicu“. Mnogi u kutije ubacuju račune kupaca koja ih ne uzmu, a iste prosleđuju onima koji učestvuju u igri. „Čitav slučaj dobija obrise čuvene Andersenove bajke „Carevo novo odelo“, (preuzeto sa sajta www.blic.rs). Car je go, odnosno stanovi namenjeni dobitnicima u naselju Braće Jerković (Ulica Vojvode Vlahovica 53) potpuno su ruinirani i nebezbedni za stanovanje.

Na osnovu istraživanja koje je sproveo NALED u septembru 2017, više od više od 40% građana Srbije učestvovalo je u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“,

Tok događaja podseća na devedesete – Dafiment banku, Jugoskandik, piramidalne štedionice koje se opljačkale desetine hiljada građana, ali simboli ovog perioda Dafina Milanović i Jezdimir Vasiljević samo su kopija najpoznatije svetske prevare koju je osmislio italijanski imigrant Charles Ponzi. Ista je ostala neprevazidjena do danas. Funkcioniše po šemi: prevarant se uvlači u grupe ljudi koje imaju novac ili se infiltrira tamo gde ima mnogo ljudi jer je reč koja se prenosi najbolja reklama. Zatim, traži investitore i obećava povraćaj uloženih sredstava sa kamatom do 50% mesečno. Po isteku vremenskog perioda obećano i dobijaju što ih podstiče da investiraju još više, i tako sve dok prevarant ne prigrabi sve za sebe i opustoši građane.

Siva ekonomija je uzrok dugoročno katastrofalnih posledica po jednu zemlju: odsustvo elementarnih funkcija savremene države, besmislenost postojanja državnih institucija, poremećaj sistema vrednosti, smanjenje javnih prihoda (time smanjenje i životnog standarda i blagostanja), negativan uticaj na autoritet vlasti i poverenje građana u institucije sistema. U našoj zemlji trenutni cilj je da se siva ekonomija svede na nivo uređenih zemalja Evropske unije. U tom smislu, nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“, pokazala se u određenoj meri efikasnom, sa akcentom na jačanju svesti građana o važnosti uzimanja fiskalnih računa i plaćanju poreza. Medjutim, da bi se poduhvati naše zemlje smatrali uspešnim, neophodno je dalje unapređenje makroekonomskog i regulatornog ambijenta sa fokusom na smanjenju neformalnog zapošljavanja i targetiranju visoko rizičnih privrednih subjekata, čime bi korišćenje oskudnih resursa poreske uprave bilo efikasnije. Politika treba da bude usmerena na efikasniju kontrolu inspekcijskih i poreskih organa, širu upotrebu platnih kartica i podsticanje sistema elektronskog plaćanja, u čemu značajno zaostajemo za nivoom zemalja Evropske unije kojoj težimo.

 

AUTORKA: Kristina Kerekeš

Ocenite tekst: