Velika očekivanja, veliki teret

Prelaz iz srednje škole na fakultet predstavlja veliki korak u životu mladog čoveka, ali ono što mnogi često zaboravljaju je teret koji on sa sobom nosi.

 

Započinjanje novih poglavlja u našim životima obično prate očekivanja, kako naša, tako i naših bližnjih. Kada smo upisivali fakultet, to su bila očekivanja o predmetima, profesorima, sredini, kolegama. Ukoliko, pak, dolazite iz drugog mesta, tj. niste iz Beograda, pored silnih očekivanja dodatno se nameću problemi odvajanja od porodice i česti problemi finansijske prirode. Nedugo nakon što smo izašli iz srednjoškolskih klupa, gde je mnogo toga prolazilo bez preteranih posledica, najednom se nalazimo u novom okruženju gde na nas gledaju kao na odrasle.

 

Sajt www.pricajmootome.rs omogućava besplatno on-line savetovanje studenata

 

Kao da to što iznenada imamo zvanje studenata menja činjenicu da smo faktički i dalje tinejdžeri. Upravo ovde nastaju prve frustracije i problemi koji vremenom postaju samo teži. Kako studije odmiču, pored stalne brige o visini proseka i ostvarenim ESPB poenima, sve više odbrojavamo koliko dugo ćemo studirati i šta nas uopšte čeka kada završimo fakultet čija diploma se sve češće zanemaruje zbog mora kupljenih.

 

Srednja škola vs. fakultet

 

Razlike između srednje škole i fakulteta su mnogobrojne. Od toga kako nas tretiraju profesori, preko vremena koje provodimo na samim predavanjima, pa sve do obima gradiva koje moramo da savladamo. Ipak, ono što možda mnogi studenti ni ne primete na fakultetu jeste nedostatak nekad sasvim osnovnog dela školskog osoblja. Dobri, stari psiholog. Stručnjak koji je u srednjim školama norma, na studijama se smatra nepotrebnim, iako se možda čini da je upravo na fakultetskom nivou potreba za njim mnogo veća. Upravo sva ona očekivanja i problemi koji su prethodno navedeni imaju veliki uticaj na psihu mladih ljudi, a institucija u kojoj provodimo najveći deo svog vremena nema način da pruži odgovarajuću podršku u pogledu ovih potreba.

 
Klikom do saveta

 
Pre dve godine, u okviru projekta ,,Pričajmo o tome”, pokrenut je sajt za besplatno psihološko savetovanje studenata. Na ovom sajtu moguće je zakazati savetovanje sa stručnjacima, koje se vrši putem skajpa, foruma ili mejla, zavisno od vaših preferencija. Prema istraživanju koje su sproveli učesnici projekta „Pričajmo o tome“ za preko 60.000 studenata, koliko ih ima u Beogradu, nema dovoljno psihosocijalne pomoći, jer su postojeće ustanove preopterećene, a često sve što je studentima potrebno jeste mogućnost da porazgovaraju sa nekim ko može da ih posavetuje o njihovim problemima. U prilog potrebi za pristupačnijim studentskim savetovalištima govore i rezultati ispitivanja koje je sprovela grupa okupljena oko imenovanog projekta. Ispitivanje je sprovedeno januara 2013. godine, na uzorku od 700 studenata Univerziteta u Beogradu, i pokazuje da je kod 41,6 odsto studenata prisutan problem sa anksioznošću, što je često posledica različitih pritisaka koje studenti trpe tokom fakulteta.

 
Dom za omladinske probleme

 
Dom omladine ima dugu tradiciju podržavanja mladih kroz različite vidove događaja, projekata, radionica. Godine 1969. sa radom je počelo psihološko savetovalište za mlade koje za cilj ima upoznavanje mladih sa bitnim karakteristikama razvoja u periodu mladalaštva, teškoćama i problemima koji se javljaju u ovom periodu kao i sa načinima njihovog izbegavanja i savladavanja. Dežurnom psihologu Savetovališta možete se obratiti svakog podenedeljka od 15:30 do 18:30 u sali na prvom spratu Doma omladine, a psihološko savetovanje može biti individualno, u paru ili sa porodicom. Najčešći problemi i teškoće zbog kojih se mladi javljaju Savetovalištu su: neuspeh u školi i na studijama, nesigurnost, nedostatak ili poljuljanost samopouzdanja, doživljaj da nisu shvaćeni, strah od novih situacija, nespremnost na rizike, kao i mnogi drugi.

 
Nije sramota potražiti pomoć

 
Iako je situacija sa mogućnostima za pružanje psihološkog savetovanja mladih daleko od idealne, neke opcije ipak stoje na raspolaganju. Bilo da vam je prijatnije da se pshilogu obratite putem mejla ili, pak, mislite da je za vas bolji pristup u „četiri oka“, najbitnije je da znate da niste sami u studentskim mukama i da nije sramota da tražite pomoć ukoliko imate nedoumice na svom mladalačkom putu.

Ocenite tekst: