Branislav Šoškić

Objektivni ekonomski faktori vrše presudan uticaj na ekonomsku misao. Ekonomske prilike i privredna kretanja nalaze odraza u ekonomskim shvatanjima i ekonomskim teorijama. Razvijenost ekonomske misli jednog doba stoji, po pravilu, u pravoj proporciji sa nivoom privredne razvijenosti tog doba. Privredna nerazvijenost prati nerazvijenost ekonomske misli, i obrnuto.


picture-7012-1477392841Ovim rečima profesor Šoškić počinje svoje kapitalno delo Ekonomske doktrine: razvoj i osnove savremene ekonomske misli (1983). Da je svoje mesto i on našao među velikanima govori njegova zanimljiva i inspirativna biografija.
Rođen je 1922. godine u Gusinju (Crna Gora). Školovanje je započeo u Novom Pazaru, a maturirao je u Beranama 1940. godine. Tokom prve ratne godine, 1941, započeo je akademski život na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom II svetskog rata aktivno je učestvovao u Narodnooslobodilačkom ratu, u kome je bio hapšen i odveden u logor u Albaniji. „Bili smo u logorima mesecima sve do 1942. godine, barem ja, ali negde u aprilu te godine, jednu grupu nas iz logora doveli su u Podgoricu i strpali u zatvor tokom noći. Sećam se dobro jednog italijanskog oficira koji je popisivao naša imena i pita me: ’Šta si?’ Ja kažem: ’Student ’. A on kaže: ’Mi dispiace molto’ (Baš mi je žao). I mi smo znali da nas odatle vode na strelište na Ćemovsko polje, gde je sada aerodrom u Podgorici. Počeli su da nas izvlače iz kamiona i u tom momentu došli su luksuzni automobili, oficiri i napravila se gužva. I nas ponovo strpaju u kamione i nazad u logor. U međuvremenu su partizani uhvatili grupu istaknutih italijanskih oficira i došlo je do razmene. Tako sam izbegao smrt” – rekao je akademik u intervjuu za Nedeljnik, maja ove godine.
Kraj rata ga je zadesio kao komesara Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, a učestvovao je i u oslobađanju Beograda oktobra 1944. godine. Nakon rata nastavlja svoje školovanje 1947, a 1951. diplomira kao student generacije Ekonomskog fakulteta. Sledeće godine je izabran za doktoranta i asistenta. Svoju doktorsku tezu pod nazivom Smitova i Rikardova teorija vrednosti – uporedna analiza, odbranio je 1954. godine i time postao doktor ekonomskih nauka. Svoju akademsku karijeru nastavlja docenturom (1955), pa izborom za vanrednog profesora 1960. godine, a najviše zvanje dobija 1965. godine kada postaje redovni profesor na predmetu Ekonomske doktrine, odnosno Razvoj i savremena misao, a na poslediplomskim studijama Zaposlenost i stabilizacija.

 Bio sam i nekoliko godina u Americi, predavao na Harvardu, Berkliju, Kaliforniji… I imao sam mnogo predloga da ostanem tamo i dobijem stalno zaposlenje. Ali meni se nije ostajalo. Bio sam vezan za našu zemlju. Meni je bilo važnije da se vratim i prenosim ta znanja našim studentima. A situacija nije bila loša, ni materijalna ni finansijska, u to vreme. (Intervju, Nedeljnik)”

Istraživanja u okviru postdoktorskih studija nastavio je u Kembridžu (Cambridge) u Velikoj Britaniji (1955–1957), na Harvardu (Harvard University) i Berkliju (University of California, Berkeley) školske 1962/1963. godine. Tokom i nakon usavršavanja bio je i gostujući profesor na stranim univerzitetima, naročito u Škotskoj (St Andrews, 1955/56), Engleskoj (Cambridge, 1956/57) i SAD (Harvard, Berkley, 1962/63, South Florida 1971/72, 1973/74, 1974/75, Texas Tech 1978/79) i dr. Na Ekonomskom fakultetu bio je šef katedre, predsednik Veća poslediplomskih studija, predsednik Saveta u dva mandata, dekan 1964/65 i 1965–1967 i direktor Instituta za ekonomska istraživanja (od osnivanja 1961. godine do 1984. godine). Profesor Šoškić je bio član ekonomskih saveta Srbije i Crne Gore, Saveznog ekonomskog saveta, Međunarodnog komiteta za izučavanje savremenog kapitalizma i ekonomske teorije, naučni sekretar Naučnog društva Srbije, član Matičarske komisije za izbor prvih članova Društva za nauku i umetnost Crne Gore, član saveta i redakcija naših i međunarodnih časopisa, zbornika i enciklopedija i Ekonomske enciklopedije, član Savezne komisije za izradu Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije (1981– 1983), član Saveza stabilizacione komisije (1983–1986) i predsednik: Crnogorske akademije nauka i umetnosti (1981–1985), Međuakademskog odbora za ekonomske nauke i Predsedništva i Saveta akademija nauka i umetnosti SFR Jugoslavije. Takođe, bio je i poslanik i predsednik Odbora prosvetno- kulturnog veća Savezne skupštine (1966–1970 i 1970–1985), predsednik: Republičke zajednice obrazovanja Srbije (1967–1970), Saveta Enciklopedije Crne Gore i Jugoslovneske komisije za UNESCO, član (1984/85) i predsednik Predsedništva Crne Gore (1985/86). Sada je redovni član (od osnivanja 1961) i predsednik (od 1994) Naučnog društva ekonomista Jugoslavije. Prof. Šoškić je redovni član: Evropske ekonomske asocijacije, Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, Evropske akademije nauka i umetnosti, Jugoslovenske akademije ekonomskih nauka, međunarodnog Naučnog veća savetnika Američkog biografskog instituta, predsednik Odbora za ekonomske nauke Crnogorske akademije nauka i umjetnosti i direktor ekonomskih studija Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija.

„Ekonomske doktrine” jedna je od najpoznatijih knjiga prof. Šoškića, u kojoj vrši širok i briljantan pregled nastanka i razvoja ekonomske misli – od preteča ekonomskih ideja na drevnom Istoku, u Grčkoj i Rimu, srednjovekovne sholastike, klasične političke ekonomije; preko marksističke ekonomske misli, te koncepcija nastalih tzv. marginalističkom revolucijom (Lozanska, austrijska i maršalijanska škola) – zaključno sa (post)kejnzijanskom makroekonomskom analizom.

Bibliografija profesora Šoškića obuhvata preko 300 naučnih radova, knjiga, monografija, udžbenika, zbornika, članaka i ostalih tekstova na mnogobrojnim jezicima (srpskom, engleskom, francuskom, ruskom, španskom, nemačkom, italijanskom, češkom, poljskom, bugarskom i albanskom). Među najznačajnijim knjigama se nalaze Razvoj ekonomske misli (za koju je primio nagradu Univerziteta u Beogradu); Proizvodnja, zaposlenost i stabilizacija; Raspodela dohodaka u tržišnoj privredi (koja je nagrađena Oktobarskom nagradom Beograda); Teorija vrednosti – klasična ekonomska analiza; Ekonomska analiza I i II; Ekonomska cena obrazovanja; Ekonomske doktrine (nagrađena Trinaestojulskom nagradom); Savremena ekonomska analiza; Ekonomska misao i ekonomska politika; Razvoj i osnove savremene ekonomske misli; Tokovi ekonomske misli i Ekonomska misao – razvoj i savremeni principi. Ukoliko treba prikazati naučni život profesora Šoškića u jednoj knjizi, onda se on svakako može svesti na njegovu knjigu Ekonomske doktrine. Pošto je istorija učiteljica života (historia magistra vitae est), onda je ekonomska istorija, odnosno istorija ekonomskih ideja, učiteljica svakog ekonomiste. Geneza ekonomske misli, briljantno predstavljena u ovoj knjizi, ukazuje da ekonomske doktrine nisu zasvagda nepromenljive i da uspešnost njihove realizacije zavisi isključivo od istorijskog konteksta. Upravo proučavanjem ovih doktrina i kombinovanjem saznanja do kojih su pojedine došle nastaju neke nove doktrine i saznanja, čime se ekonomska teorija obogaćuje, a ekonomska politika naoružava kako bi spremna mogla dočekati izazove koji se stavljaju pred nju. Važnost sagledavanja istorije ekonomskih ideja može se ukratko verifikovati rečima Džona Majnarda Kejnsa: Izučavanje istorije mišljenja je neophodan preduslov emancipacije uma (A study of the history of opinion is a necessary preliminary to the emancipation of the mind). Emancipacija uma (oslobađanje uma od zavisnosti i/ ili ograničenja njegove slobode) ključni je faktor u razvoju neke nove doktrine, koja će biti oslobođena dogmatizma. Akademika Branislava Šoškića krase i: Povelja (1967) i Povelje i plakete (1977) Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i Povelje (1980) i Plakete (2010) u Kragujevcu, Plakete Kolarčevog narodnog univerziteta (1977), Zahvalnice Saveza ekonomista Srbije (1979) i Jugoslavije (1982). Dobitnik je nagrade Beogradskog univerziteta za najbolji univerzitetski udžbenik (1970); Oktobarske nagrade Beograda za najbolja dostignića u oblasti nauke (1971); Trinaestojulske nagrade (1977); Nagrade AVNOJ-a za stvaralaštvo i rad od opšteg značaja za razvitak Jugoslavije u oblasti ekonomskih nauka (1984). Dobitnik je i Jubilarne povelje (2010) SUBNOR-a Beograd. Odlikovan je Medaljom za hrabrost, Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod, Ordenom Republike sa srebrnim vencem, Ordenom rada sa crvenom zastavom, Ordenom Republike sa zlatnim vencem – kao i nekim inostranim.

AUTOR: Nikola Kosanović

Ocenite tekst: