Velikani srpske istorije – Lazar Kostić

Laza Kostić, doktor prava, pesnik, dramski pisac, novinar, političar, bio je jedna od najobrazovanijih ličnosti 19 veka, govorio je grčki, latinski, engleski, nemački, francuski, ruski i mađarski jezik. Svestranost i vizionarski duh svrstavaju Lazu u divove srpske književnosti, svojim delovanjem učio nas je patriotizmu i požrtvovanju, a njegve pesme podsećaju nas na vrednost iskrenih osećanja.


Najpoznatiji predstavnik srpskog romantizma i jedan od najvećih pesnika, Laza Kostić, rođen je 12. feburara 1841. godine u Kovilju. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu kod učitelja Gligorija Kaćanskog, gimanziju je pohađao u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, dok je 1864. diplomirao, a 1866. godine doktorirao na Univerzitetu Lorand Etvoš u Pešti. Nakon završenih studija postaje profesor u gimnziji u Novom Sadu i učestvuje u stvaranju političkog pokreta „Ujedinjena omladina srpska”. Izabran je za beležnika u magistratu u Novom Sadu, bio poslanik u Ugarskom saboru, sekretar Jovana Ristića na Berlinskom kongresu, uređivao je novine „Srpska nezavisnost”. Zbog političkog angažovanja bio je izložen različitim pritiscima, pa se selio u Crnu Goru kao saradnik kneza Nikole I Petrovića, a dva puta je bio uhapšen. Prvi put zbog lažne optužbe da učestvuje u pripremanju atentata na kneza Mihaila, drugi put zbog antiaustrijskog govora na proslavi punoletsva kneza Milana. Ove afere nisu osujetile njegovo nastojanje da doprinosi kulturnom uzdizanju svog naroda. Uprkos negativnim kritikama i povremenim progonima, Lazar je bio slavan i obožavan pesnik od strane publike i drugih uglednih ljudi. Tako je 1833. godine postao član Srpskog učenog društva, a 1909. godine član Srpske kraljevske akademije. Pisao je u vreme Zmaja, Jakšića i drugih istaknutih književnika, a bio je prijatelj Nikole Tesle i Sime Matavulja. Umro je 1910. godine u Beču. Po njemu nosi naziv čitaonica u Somboru, škola na Novom Beogradu, u Kovilju i Novom Sadu. U njegovu čast dodeljuju se: nagrada „Laza Kostić” i nagrada „Venac Laze Kostića”, a 3. juna u Somboru se organizuje Dan Laze Kostića.

Najznačajnija dela
Raznovrsno književno nasleđe koje nam je Laza ostavio broji oko 150 lirskih pesma, 20ak epskih pesama, drame i brojne prevode svetskih klasika. Od lirskih pesama ističu se Santa Maria della Salute, Među javom i med snom, Snove snivam, Ej, pusto more, Reče Gospod i druge. Najpoznatije drame su Maksim Crnojević, Pera Segedinac i Uskokova ljuba; estetičke rasprave: Osnova lepote u svetu s posebnim obzirom na srpske narodne pesme; pripovetke: Čedo vilino, Maradža i Mučenica. Osim što je autorskim radom doprineo obogaćenju naše književnosti, delima koja su vekovima neprevaziđena, Kostić je ondašnjim čitaocima omogućio da čitaju Šekspirova dela: Romeo i Julija, Hamlet, Ričard III i Homerovu Ilijadu.

Raznovrsno književno nasleđe koje nam je Laza ostavio broji oko 150 lirskih pesma, dvadesetak epskih pesama, drame i brojne prevode svetskih klasika.

Santa Maria Della Salute
Šarmantan, duhovit, nadaren pesnik bio je omiljen u društvu. Njegova svakodnevna posvećenost toaleti i fiskulturi izazivala je zbunjenost prolaznika, pa su neki u njemu videli uobraženog čudaka, dok su drugi nestandardno ponašanje povezivali sa genijalnošću. Prepoznatljiv po gospodstvenom držanju, pobrao je simpatije žena širom zemlje i tako postao „Laza srpska maza”, ili kako su ga od milja još zvali – naš Laza. Neki od ovih epiteta verovatno su uticali na to da se u njega zaljubi trideset godina mlađa Jelena Lenka Dunđerski, ćerka Lazara Dunđerskog, bogatog trgovca i veleposednika. Porodica Dunđerski bila je među najimućnijim, nadaleko poznata po velikim donacijama. Lenka je važila za najpoželjniju udavaču Vojvodine, biser devojku raskošnog glasa, obrazovana, talantovana za klavir i jezike. Kako bi se otrgao od velike ljubavi prema Jeleni, koja je tada bila moralno neprihvatiljiva, Lazar je odlazio u manastir Krušedol.

Laza Kostić i Lenka Dunđerski su se upoznali 1891. ona je imala 21, a on 50 godina.

Kako ni onda nije mogao da zaboravi plavooku lepoticu, oženio se Julijanom Planački, bivšom verenicom koja ga je verno čekala. Međutim, prostodušna Jula nikako nije mogla da izbriše lik Lenke iz Lazinog srca. Nakon iznenadne smrti Lenke uzrokovane tifusom, mada postoje indicije da je zbog nedozvoljene ljubavi izvršila samoubistvo, Laza započinje rad na jednoj od najlepših ljubavnih pesama – Santa Maria della Salute. U pesmi povezuje voljenu devojku i Bogorodicu kojoj se izvinjava za sve loše što je pisao kada se zidao hram u Veneciji. Oslanjajući se na dnevnike koje je vodio posle njene smrti narednih deset godina, možemo reći da je ona živela u njegovim snovima i bila mu je večita inspiracija. U stvarnosti tragična, ljubavna priča ekscentričnog pesnika i najlepše Srpkinje uspela je da zaživi i to na najuzvišeniji način – u pesmi.

AUTORKA: Aleksandra Marković

Ocenite tekst: