Velikani srpske istorije – Miloš Crnjanski

Miloš Crnjanski, romansijer, pesnik, putopisac, pripovedač, novinar, istaknuta figura modernističke književnosti, rođen je 1893. godine u Čongradu. Spada u red najplodnijih književnika čiji su radovi obeležili dvadeseti vek. I pored svoje životne profesije, istakao se i u drugim životnim sferama – sportu, kao vešt fudbaler, bokser, skijaš. Reč je o književniku čija su dela od nemerljivog značaja i s razlogom se nalazi na listi 100 najpoznatijih Srba.


Jedan od najpoznatijih književnika na srpskoj pozornici, rođen je 26. oktobra 1893. godine u Čongradu (Austrougarska, današnja Mađarska). Daleko najuticajniji predstavnik srpske istorije čija su profesionalna dela oplemenjena realnošću i činjenicama prenete na papir, a oličenje su svestranosti i predanosti u očima Miloša Crnjanskog koji je zaslužan za osećajnost i duhovnost svojih dela, prepoznatljiva po savršenstvu njihovog umetničkog izraza.

Detinjstvo i školovanje
Miloš Crnjanski je odrastao u Temišvaru od 1896. godine, u patrijarhalnoj sredini koja će mu tradiciju Srbije duboko usaditi u dušu kao najdražu životnu uspomenu. Najznačajnije korake u domenu srpske kulture, Miloš je sticao u tipično srpskim nacionalnim i verskim sadržajima: crkvena škola, ikona Svetoga Save, tamjan, priče i pesme o Srbiji, i druge specifičnosti koje su mogle da rasplamsaju dečačku maštu kakva je Miloševa bila, kasnije protkana opisima u delima ovog književnika.

U budućnost treba ići. U budućnost gledaju i idu svi srećniji narodi.

Osnovnu školu je završio u srpskoj veroispovednoj školi kod učitelja Dušana Berića u Temišvaru. Po vlastitim rečima, bio je osrednji đak do očeve smrti (otac Toma – opštinski beležnik koji je zbog svog temperamentnog zastupanja srpske manjinske politike prognan iz Banata u Čongrad). Od očeve smrti, odnosno od petog razreda gimnazije odlučio je da bude „među prvima“, što je i ostvario. Prvu pesmu „Sudba“ Crnjanski je objavio u somborskom dečjem listu „Golub“ 1908. godine, dok je 1912. godine u sarajevskoj „Bosanskoj vili“ štampana njegova pesma „U početku beše sjaj“

Crnjanski i sport
Pored toga što je bio poznat po novom, prevratničkom duhu u književnosti, izuzetno je bio poznat kao veliki ljubitelj sporta. U grupi intelektualaca-sportista, koji su osnovali nedeljnik „Sportista“ (maj 1924.), bio je jedini književnik. Pored boksa, skijanja i veslanja, fudbal je ostao njegova jedina sportska ljubav. U fudbalu je igrao centarfora, prvo u klubu gimnastičara, a zatim u profesionalnom klubu železničara Kinjiži. Kao fudbaler u Pančevu ostao je upamćen po „elegantnim i efektnim potezima“, tehnički doteranoj igri, golovima, ali i po žustrom pristupu prema sudijama. O ovom odnosu prema fudbalu je i pisao Ivi Andriću u pismima „Itaki i komentarima“ (1959.). Ostao je upamćen i po tome što je bio vatreni navijač fudbalskog kluba Crvena Zvezda, pa je jednom prilikom i rekao: „Beskrajni plavi krug i u njemu Zvezda“.

Najznačajnija dela
Početničkim pesmama i pripovetkama oglasio se u somborskom Golubu 1908. godine i sarajevskoj Bosanskoj vili (1912.). Najpoznatija dela ovog velikana su poetična komedija „Maska“, zbirka „Lirika Itake“, kraća proza „Sveta Vojvodina“ i „Priče o muškom“, roman „Dnevnik o Čarnojeviću“, kao i ciklus putopisa „Pisma iz Pariza“, programski tekst „Objašnjenje Sumatre“, kao posebna izdanja, između ostalog i „Antologija kineske lirike“ i „Pesme starog Japana“, roman „Seobe“, zbirke putopisa „Ljubav u Toskani“, „Putopisi“ i „Knjiga o Nemačkoj“, zatim „Seobe 2“, izdvaja se i njegov poslednji roman „Roman o Londonu“, nezavršeni memoari „Embahade“ i „Knjiga o Mikelanđelu“.

Sumatraizam
Sumatraizam je avangardni umetnički pokret koji je osnovao srpski pisac Miloš Crnjanski, zasnovao pod uticajem futurizma i ekspresionizma, uvodeći svoju viziju kosmičke harmonije. Crnjanski je osmislio osnove sumatraizma nakon Drugog svetskog rata, a zvanično predstavio u svom tekstu „Objašnjenje Sumatre“ (1920.).

Sad smo bezbrižni, laki i nežni.
Pomislimo: kako su tihi, snežni
vrhovi Urala.
Rastuži li nas kakav bledi lik,
što ga izgubismo jedno veče,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega teče!
Po jedna ljubav, jutro, u tuđini,
dušu nam uvija, sve tešnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zavičaja, trešnje.
Probudimo se noću i smešimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago, rukom.

Miloš Crnjanski je preminuo 30. novembra 1977. godine, i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom Groblju u Beogradu.

AUTORKA: Tanja Isailović

Ocenite tekst: