Veliki borci u malom oklopu

Ako posmatramo strukturu privrede različitih zemalja prema veličini preduzeća, zapazićemo veliki udeo malih i srednjih preduzeća (u daljem tekstu MSP) koja zauzimaju preko 80% privrede. U Srbiji je prisutno više od 100.000 MSP-a, koja ostvaruju oko 7,5 BDP-a.

 

U razvijenim zemljama MSP zauzimaju 99,8% privrednih subjekata, dok je za zemlje u tranziciji, kojima pripada i Srbija, karakterističan značajan rast i razvoj ovog sektora. Početak razvoja MSP-a u Srbiji, vezuje se za kraj prošlog veka, početak devedesetih godina, kada kreće proces prelaska na tržišnu privredu. Razvoj MSP-a predstavlja pokretač razvoja i velikih preduzeća, budući da se ona hvataju u koštac sa fleksibilnošću MSP-a kako bi vodila u tržišnoj utakmici. MSP danas čine veliku podršku razvoju privrede, budući da su zaposlili između 60 i 70% od ukupnog broja zaposlenih. Ova preduzeća stvaraju i
veći broj radnih mesta u odnosu na velike korporacije, budući da neguju porodičnu organizacionu kulturu, okrenutu ka ljudskim resursima, dok veće kompanije svoju konkurentsku prednost ostvaruju smanjenjem troškova i uvođenjem automatizacije. Takođe, MSP predstavljaju najpogodniju formu za razvoj socijalnog preduzetništva. Prednosti ovih preduzeća ogledaju se i u kreativnosti, fleksibilnosti i slobodi za razvoj koju pružaju svom menadžmentu. MSP su inovatori, što nam govori podatak da je put od planiranja do uvođenja inovacije dosta kraći u odnosu na veće konkurente, što donosi nove proizvode, patente i ideje. Međutim, da bi se ove prednosti iskoristile, potreban je stabilan privredni ambijent. Domaće tržište naše zemlje, gde većina srpskih MSP- -a posluje, karakteriše pad tražnje i kupovne moći, kao i problem naplate potraživanja. Dodatni problemi se javljaju u vidu visokih doprinosa koji se plaćaju za zaposlene, kao i pribavljanja kapitala. Sve više banaka i kreditora ne odobrava kredite malim biznisima, koji su u svojoj prvoj poslovnoj godini, usled nedostatka finansijskih rezultata i izveštaja koji bi mogli da opišu sigurnost i uspešnost poslovanja. Usled navedenih faktora i sive ekonomije MSP su ostvarili slabiji finansijski rezultat u odnosu na 2012. godinu, koja je okarakterisana kao početak stabilizacije ekonomskog okruženja.

 
Podsticaji

 
Fokus ekonomske politike Srbije za naredni period biće na održavanju finansijske stabilnosti, smanjenju duga i stvaranju pozitivne atmosfere za rast privrede kroz investicije, izvoz i rast zaposlenosti. U redovima ovako definisane politike doneta je „Strategija za podršku razvoja MSP“ za period 2015-2020. Kroz unapređenje poslovnog okruženja, izmene i dopune regulatornog okvira, dalji razvoj sistema elektronske uprave, ubrzavanje procesa, poboljšanje uslova za učešće u javnim nabavkama, pristup finansijama, razvijanje bankarskog sektora za povećanje kreditiranja MSP-a i druge podsticajne politike. Takođe je prisutna i podrška evropskih fondova. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i fondovi EU osnovali su program „Podrška razvoju MSP-a u Srbiji“. Tim EBRD-a za podršku MSP-a pored finansijske podrške vrši i povezivanje preduzeća sa domaćim i inostranim savetnicima.

 
Finansiranje

 
Kapital MSP-a čine sopstvena sredstva osnivača ili se kao investitori javljaju prijatelji i porodica u zamenu za učešće u upravljanju. Sa rastom i razvojem MSP-a, potrebe za finansijskim sredstvima postaju sve veće te se moraju koristiti formalni izvori finansiranja poput kredita, lizinga i fondova i mikrofinansiranja. Ono što je karakteristično za MSP u Srbiji jeste nizak sopstveni kapital i visoke prepreke u pribavljanju kapitala.

 

MSP danas čine veliku podršku razvoju privrede, budući da su zaposlili između 60 i 70% od ukupnog broja zaposlenih

 

Problem predstavljaju nepovoljni uslovi kreditiranja, uz visoke kamatne stope. Aktuelna kamatna stopa za kreditno finansiranje u evrima iznosi od 10-12% godišnje, dok je kamata na dinarske kredite veća, usled većeg rizika i iznosi oko 25% godišnje. Značajan broj banaka koje posluju na našem tržištu u svojoj ponudi ne sadrži kredite za tek osnovana preduzeća (Start up-ove).

 
Zaključak

 
Očigledno je da MSP predstavljaju razvojnu šansu, a pored toga nose i manji rizik od velikih preduzeća ukoliko dođe do neuspeha poslovnih aktivnosti. Gašenje nekog manjeg preduzeća imaće mali ili nikakav uticaj na ostatak privrednog sistema, za razliku od privredne strukture sa nekoliko velikih preduzeća gde propadanje jednog ima značajne posledice po okruženje. Snaga MSP-a ogleda se i u razvoju pojedinaca, preduzetništvu i inovacijama, a samim tim i ukupnom ekonomskom i tehnološkom razvoju. Zanimljiva činjenica je i to da je sve više žena, koje su uključene u privredni život Srbije, zapravo vlasnice nekog MSP-a. Najbolji primer jednog takvog preduzeća su „DajDaj“ pelene za koje su vlasnice ovog preduzeća dobile nagradu za tehnološku inovaciju, kao i nagradu za socijalno preduzetništvo.

Ocenite tekst: