Veština borenja argumentima

Pored sticanja znanja vezanog za našu struku, koju izučavamo na predavanjima i vežbama na našem fakultetu, univerzitetsko obrazovanje nam može pružiti i brojna druga znanja, a u ovom članku ćemo predstaviti jedno od njih – debatu, i to kroz razgovor sa ovogodišnjim vicešampionom sveta u debati i osobom koja je ukazom predsednika dobila zlatnu medalju za predstavljanje našeg visokog obrazovanja u inostranstvu – Milošem Marjanovićem.


ML: Možeš li nam reći kako funkcioniše debata?

M.M: U suštini, postoje različita viđenja o tome šta debata jeste ili nije, ali ono čime se mi primarno bavimo, jeste kompetitivna univerzitetska debata, koja ima specificnu formu i pravila. U principu, debata ima mnogo različitih formata, ali format koji se ustalio u univerzitetskoj debati i prema čijim pravilima se odgiravaju sva velika takmičenja, jeste britanski parlamentarni format. Ono što je najinteresantnije za ovaj format, jeste da se tema i pozicija koju debater zastupa dobija samo 15 minuta pre nego što debata počinje, tako da je jako bitna snalažljivost, brzo razmišljanje i analitika. U ovom formatu postoje četiri tima – dva koja zastupaju temu i koji se nazivaju prva i druga vlada i dva koji su protiv teme i koji se nazivaju prva i druga opozicija. Teme za velike turnire najčešće određuju stariji uspešni debateri i one obuhvataju skoro sve aspekte života – od ekonomije, geopolitike pa do feminizma, religije itd.

ML: Da li bi mogao da nam daš nekakav uvid u to od kada postoje debatne organizacije u našoj zemlji i neki istorijat debatne zajednice?

M.M: Institucionalizacija debate u Srbiji je počela u jednom teškom periodu, 1997. godine, kada su profesori, asistenti i studenti Univerziteta u Beogradu osnovali organizaciju koja se zove „Otvorena komunikacija“. Debata je imala mnoge probleme u početku, ali istrajnost ljudi koji su vodili organizaciju dovela je do toga da naši debateri postanu kompetitivni na međunarodnoj sceni već u ranim danima. Organizacija se primarno bavi organizovanjem debatnih klubova i radionica na fakultetima Univerziteta u Beogradu, ali se tokom godina takođe širila kako na srednje škole, tako i na druge gradove. Tokom svog postojanja, „Otvorena komunikacija“ je obučila veliki broj mladih u veštinama debatovanja. U tom periodu naši debateri ostvarili su ogromne uspehe na gotovo svim velikim evropskim i svetskim prvenstvima. Moglo bi se reći da je to sve kulminiralo kada je Univerzitet u Beogradu postao domaćin Evropskog univerzitetskog debatnog prvenstva 2012. godine, koje je definitivno utemeljilo Srbiju kao jednu od najznačajnijih centara univerzitetske debate u Evropi.


ML: Za tebe smo najviše čuli nakon tvojih uspeha na evropskim i svetskim prvenstvima iz debate. Možeš li nam reći malo o svojim uspesima i kakav je osećaj kada si jedan od najboljih debatera na svetu?

M.M: Ova akademska godina je bila odlična za debatu u Srbiji. Moj debatni partner Janko Đorđević i ja ostvarili smo velike uspehe na poslednja tri prestižna turnira. Mi smo osvojili turnir na Oksfordu, koji se održava preko 50 godina i postali smo prvi tim koji nije sa engleskog govornog područija kome je to pošlo za rukom. Takođe, na turniru na Kembridžu, sa takođe jako dugom tradicijom, dospeli smo u finale. Konačno, sve je to kulminiralo time što smo došli u finale otvorene kategorije na Svetskom univerzitetskom debatnom prvenstvu, koje se održalo ove godine na Tajlandu. Na ovim turnirima susreli smo se sa timovima sa skoro svih prestižnih univerziteta, kao što su Harvard, Oksford, Kembridž, LSE itd.
Meni je prvenstveno drago što smo uspeli da nastavimo tradiciju uspeha srpskih debatera na velikim međunarodnim turnirima. Jako je dobar osećaj debatovati u prostorijama kao što su Oxford Union Chamber, koje imaju iza sebe ogromnu istoriju održavanja debata. Takmičiti se u finalu koje gleda ogroman broj ljudi, koji pritom navijaju i aplaudiraju na poente koje praviš, jeste fenomenalan osećaj.


ML: Imaš li da nam ispričaš neku posebnu anegdotu sa debata za koju smatraš da može biti interesantna našim čitaocima?

M.M: Mi smo zamalo bili diskvalifikovani sa turnira na Oksfordu, koji smo na kraju osvojili. Kada smo putovali vozom iz Londona ka Oksfordu, desio se sudar ispred našeg voza i voz je stajao duži vremenski period. Dok voz nije ponovo krenuo, ljudi iz organizacije su objavili temu za sve učesnike, a nama su je poslali u poruci i saopštili da imamo 15 minuta, koliko traje priprema, da stignemo na rundu ili ćemo biti isključeni sa turnira. Nismo uopšte mogli da razmišljamo o argumentima, već samo o tome kako ćemo stići na rundu. Na svu sreću, voz je krenuo i stigao na stanicu na Oksfordu pet minuta pre početka runde. Na kraju smo stigli bukvalno jedan minut pre nego što je debata počela, mrtvi zadihani. Smešno mi je što nas je jedan minut kašnjenja voza delio od toga da ne ostvarimo ovaj veliki uspeh.

ML: Priča se da će 2022. biti organizovano Svetsko debatno prvenstvo u Srbiji. Možeš li nam to potvrditi ili dati još neke informacije u vezi sa tim događajem?

M.M: Tako je. Hteli smo da naše nedavne uspehe iskoristimo kako bismo konačno doveli Svetsko unverzitetsko prvenstvo u Srbiju. Organizacija Svetskog prvenstva je nešto o čemu se priča i mašta već dugi niz godina i drago nam je da će to uskoro postati realnost. Skoro je izvesno da ćemo u naredne dve nedelje biti potvrđeni kao domaćini prvenstva. Ovo je definitivno najvažniji i najveći događaj u međunarodnoj debati, koji broji preko 1500 učesnika iz preko 100 zemalja. Svi najprestižniji Univerziteti redovno šalju svoje studente na Svetsko prvenstvo u debatovanju (Oxford, Harvard, Yale itd.). Smatramo da će ova organizacija mnogo doprineti dodatnom razvoju debate u Srbiji.

ML: Na našem fakultetu postoji debatni klub i predsednici istog su Aleksandar Vićentijević i Dragan Dživdžanović. Možeš li nam reći svoje mišljenje o našem debatnom klubu i koje bi generalno bile najveće koristi koje pojedinac može da ima od debate i koje veštine će pre svega savladati?

M.M: U poslednje dve godine Debatni klub Ekonomskog fakulteta je krenuo da proizvodi uspešne generacije, kada se pogledaju uspesi na domaćim turnirima koje organizujemo.  Zbog toga sam optimističan povodom razvoja debate na Ekonomskom fakultetu. Koristi debate su mnogobrojne. Prvenstveno, debata nas na zanimljiv način uči analitičkom pristupu rešavanja problema, koje se sve više ceni na tržištu rada. Velike konsultantske kuće često regrutuju baš debatere, jer je analitička veština  upravo tu i najprimenjivija. McKinsey & Company je višegodišnji sponzor Svetskog prvenstva u debatovanju, na koji šalju svoje ljude da regrutuju za kompaniju. Većina ljudi ima strah od javnog nastupa, koji skoro potpuno nestane posle par meseci u debati.  Putovanja su takođe jedan ogromni benefit. Ja sam najviše proputovao baš zbog debate. Međunarodni turniri su uvek jako zabavni i odlično su mesto na kojem možete da upoznate ljude iz najrazličitijih krajeva sveta, a održavaju se praktično u svakoj državi u Evropi. Čak iako ne želite da posvetite previše vremena debati, samo pohađanje početnog kursa u debati, koji se organizuje svake akademske godine od oktobra na Ekonomskom fakultetu, donosi vam veštinu koju ćete kasnije i te kako moći da iskoristite.

INTERVJU VODIO: Marko Jovanović

Ocenite tekst: