Veština razgovora

Poznato je da je, pored fizičke prisile, moguće koristiti i verbalne mehanizme kako bi se druge osobe navele na pogrešne zaključke i postupke, te tako ostvariti različite ciljeve. Ti mehanizmi sastoje se od logičkih zamki koje se nazivaju logičkim greškama. Njihovo proučavanje čini nas veštijim, oštroumnijim sagovornikom koji, prepoznajući nedoslednosti, razvija samoodbranu.


kpokLogičkom greškom smatraju se greške u rezonovanju, koje nastaju kada se izvođenjem zaključaka iz određenih pretpostavki (premisa) krši logička struktura. Greške se dele na formalne i neformalne. Formalne greške se prave pogrešnim zaključivanjem, kada zaključak ne sledi iz, inače tačnih, premisa (npr. Magneti privlače gvožđe. Magnet je privukao neki predmet. Dakle, taj predmet je gvozden). Neformalne greške događaju se onda kada se ispravni zaključci donose iz neistinitih premisa (Magnet privlači papir. Dakle, magnet će privući svesku). Postoji na desetine čestih logičkih grešaka, stoga bi valjalo istaći neke od njih.

Ne sledi
(lat. non sequitur) Ova greška nastaje kada zaključak ne sledi iz odgovarajućih premisa, a u svakodnevnom govoru to je svaka izjava čiji je kraj (potpuno) nepovezan sa prethodnim delom. Dobar primer je izjava Petar živi u velikoj zgradi, znači da je i njegov stan veliki. Zbog činjenice da i u velikoj zgradi može biti malih, jednosobnih stanova, zaključak ovde nužno ne sledi.

Argument iz greške
(lat. argumentum ad logicam) Ova greška nastaje kada se tvrdi da je nečiji stav obavezno neistinit zato što je u njegovoj odbrani korišćen pogrešan argument. Osoba koja takav argument koristi može govoriti i istinu – samo je nije potkrepila najboljim dostupnim argumentom. Greška je učinjena ako, na primer, na izjavu Sve mačke su životinje. Mika je životinja. Dakle, Mika je mačka. odgovorimo da Mika nije mačka jer je u prethodnoj izjavi tvrdnja neistinita. Mi ne možemo znati da Mika zaista nije upravo – mačka.

Pogrešan uzrok
Dva popularna vida ove greške su „s tim, dakle zbog toga” i „posle toga, dakle zbog toga” – u oba slučaja su u pitanju neistinite tvrdnje da postoji uzročnoposledična veza dve stvari koje su povezane na neki drugi način. Prva podvrsta (lat. cum hoc, ergo propter hoc) je greška kada se to tvrdi za dve stvari samo zato što se događaju istovremeno. Na primer, ako posmatramo dve vremenske serije koje pokazuju opadanje broja gusara i prosečne godišnje temperature za isti period – zaključak da je zbog globalnog zagrevanja broj gusara opao je pogrešan. Drugi vid (post hoc, ergo propter hoc) dešava se kada tvrdimo da je nešto uzrok nečemu drugom zato što se desilo pre toga. Tipičan primer je izjava Popio sam čaj i odmah mi je bilo bolje, zato što se previđa mogućnost dejstva popijenih lekova, primenjene terapije ili oporavka i bez lekova.

Argument protiv čoveka
(lat. argumentum ad hominem) Možda najčešća greška u svakodnevnom razgovoru. Predstavlja odbijanje argumenta protivnika zasnovano na njegovim osobinama a ne na pogrešnosti argumenta kao takvog. Tada se isticanjem nevažnih činjenica pokušava potkopati protivnik i tako izbaciti iz rasprave. Dobar primer je sledeći: tužilac moli porotu da zanemari Nenadovo izlaganje jer je bio u zatvoru. Analogna greška (pro hominem) se pravi i onda kada se favorizuje nečiji argument samo zato što je osoba koja ga ističe popularna ili ima dobre lične osobine.

Pozivanje na tradiciju
(lat. argumentum ad antiquitatem) U pitanju je greška u vidu tvrdnje da je nešto dobro ili tačno samo zato što je tradicionalno, tj. u skladu sa ustaljenom praksom. Često se njoj (ne)namerno pribegava zato što mnogi ljudi ne vole promene, pa se ovim argumentom bore protiv njih. Odlični su primeri izjave Mi smo oduvek jahali konje. Bilo bi glupo da sada vozimo automobile. ili Moramo da koristimo glagoljicu, jer je to naša tradicija – te ih ne treba posebno obrazlagati. Ovoj grešci suprotna je greška argumentum ad novitatem, kada valjanost nečega obrazlažemo time što je u pitanju novina. Ova tema je značajna jer je bitno imati dojma o logičkoj strukturi argumenata u raspravi. Često se logičke greške i ispravni zaključci pomešaju, pa su posledice potencijalno veoma ozbiljne ukoliko se na greškama zasnivaju važne životne odluke. Osim toga, a pritom i važnije, jeste imati na umu da se logičke greške – i to namerno – koriste u politici, marketingu, pa i religiji, tj. svuda gde je potrebno željenu poruku plasirati što široj publici i u nju je ubediti. Stoga, barem letimičnim poznavanjem logičkih grešaka, u istoj meri postajemo imuniji na različite zlonamernosti ili, prosto, na tuđe, ali i sopstveno neznanje

Prilagođeno prema:  Stojadinović, „Pedeset logičkih grešaka za koje treba da znate”, 2014.

AUTOR: Ivan Radanović

Ocenite tekst: