Više od legende

Maraton – trka koja se u Beogradu ove godine održala 31. put, svima je poznata sportska disciplina. Dužina od 42,195 km određena je i usvojena od strane Međunarodne Amaterske Atletske Federacije, a ideja da se maraton uvrsti u program modernih Olimpijskih igara 1896. godine u Atini potekla je od Mišela Breala, francuskog filologa. U početku je to bila trka od 40 km, što i odgovara razdaljini od Atine do Maratona, a dužina od 42, 195 km ustanovljena je 1924. godine. Pobednik na prvoj olimpijskoj maratonskoj trci bio je grčki pastir Spiridon Luis koji je i dan danas nacionalni heroj u Grčkoj, a olimpijski stadion u Atini nosi njegovo ime.

490. godine p.n.e. Atina, koja je brojala oko 10.000 vojnika, se pod vođstvom Miltijada borila protiv persijskih trupa, a prijateljska Plateja joj je poslala jedan odred u pomoć. Iako je persijska vojska bila nadmoćnija, Grci su odneli pobedu. Dan danas se na Maratonu, pored spomenika u čast maratonske bitke, mogu videti i 192 grobnice palih vojnika.

Svima je poznata legenda o tome kako i zašto se „maraton“ tako i zove. Prema priči, grčki vojnik Filipides (u nekim zapisima poznat i kao Tersipos) trčao je od mesta Maratona (severoistično od Atine) do Atine kako bi doneo vest o porazu Persijanaca u Maratonskoj bici. Naravno, on je pretrčao simboličnih 42 km i to sve pod punom ratnom opremom. Prema beleškama poznatog grčkog istoričara Plutarha, nakon što je Filipides izgovorio „Radujte se, pobedili smo! “, od iznemoglosti je pao mrtav.

Istoričari sumnjaju u istinost ove priče, prvenstveno zbog toga što ovakva legenda nema nikakvih posebnih zapisanih dokaza niti istorijskih osnova. Jedini izvor je istoričar Herodot koji tog glasnika ne spominje, iako u svom zapisu slavi pobedu Grka nad Persijancima i sigurno je da ne bi propustio da zapiše nesvakidašnju vest o vojniku koji se žrtvovao kako bi u Atinu doneo lepe vesti. Tek kasniji autori su zapisali ovu legendu, a pojavljuje se i u Plutarhovoj knjizi „O slavi Atine“. Drugi razlog zbog kojeg se u ovu priču sumnja je sama poenta trčanja čitavih 42 km kako bi se prenela obična vest. U to vreme Grci su vesti prenosili putem signala, te im je svakako bilo brže i lakše da na taj način obaveste svoje sunarodnike o pobedi…

Priča o situaciji u kojoj se Grčka tada nalazila, o samim začecima demokratije kao novom konceptu mnogo je bitnija od same legende o Filipidesu. Čak je i Džon Stjuart Mil, jedan od najpoznatijih filozofa XIX veka rekao da je Maratonska bitka kao deo istorije, čak i za Britance, mnogo bitnija nego Bitka kod Hejstingsa zato što je dala podsticaj demokratiji da se razvije. Ko zna šta bi se dogodilo sa „vladavinom naroda“ da je bitka izgubljena. Nemački istoričar Eduard Meyer zapisao je u svom delu „Istorija Antike“ da bi posledice pobede Persijanaca bile ozbiljne. „Krajnji rezultat bio bi takav da bi neka druga religija stavila Grčku u ropstvo. Nova grčka kultura bi, kao i orijentalna kultura, bila teokratsko-religiozne prirode.“ Persijski kralj bi zamenio demokratiju za tiraniju, a bez demokratije ne bi bilo ni grčke filozofije, književnosti i umetnosti kakvu danas poznajemo i slavimo.

Maraton u Atini održaće se 10. novembra ove godine na mestu gde je nekada glasnik Filipides pretrčao svoj put kako bi doneo lepu vest Atinjanima. Oni koji učestvuju kažu da je to nezaboravno iskustvo jer to nije obična trka, već je to trka stazom nekadašnjih heroja.

AUTORKA: Mila Milošević

Ocenite tekst: