Za nama je plodna godina

U ekonomskoj struci večito se „lome koplja” oko učinaka domaće privrede u tekućoj godini. Uspona i padova ima uvek i svuda, ali ako sagledamo objektivno – postoje određeni pomaci. Gde smo na izmaku 2018. godine i šta je Srbija postigla na planu investicija ili zarada?


Očekuje se rekordni završetak godine kada je reč o rastu BDP-a. Ostaje nam da vidimo da li sa četiri ili blizu četiri odsto rasta. Kako se Srbija trenutno nalazi među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi, gde je realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije iznosio 4,8 odsto u drugom kvartalu 2018. godine (u poređenju sa prošlogodišnjim rastom), možemo da konstatujemo da se nalazi na poželjnom ekonomskom putu prema gotovo svim parametrima. Šta nam još govori statistika? Da su izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava porasli za 3,1 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima za 2,8 procenata, dok su izdaci za finalnu potrošnju države uvećani za 5,3 procenta. Problem je taj što i dalje nema dovoljno domaćih investicija, čiji je udeo 18 odsto BDP-a. Životni standard se svakako izražava nivoom lične i kolektivne potrošnje. S obzirom na to da je lični rast determinisan rastom finalne potrošnje, primećujemo da se i on u ovom slučaju povećava. Važno je takođe istaći da su se bruto investicije u osnovne fondove povećali za 12,1 odsto, izvoz robe i usluga za 7,1 i uvoz robe i usluga za 9,2 odsto. Ovim je promenjeno dugogodišnje stanje u kome je srpska privreda godinama imala deficit u budžetu. Ne samo da je deficit smanjen već 2018. godina beleži periode u kojima imamo suficit. Uz smanjenu nezaposlenost, imamo treći rast u Evropi, gde su samo Irska i Poljska ispred Srbije! Možda najvažnije ekonomsko dostignuće jeste upravo to što nakon niza godina Srbija ima uravnotežen budžet. Ovo znači da se dug neće dalje uvećavati, ali i da može i treba da dođe do njegovog smanjenja. Pored toga, u 2018. godini se posebno ističe domaća IT industrija, koja je samo u prvoj polovini 2018. zaradila oko milijardu evra i to isključivo od izvoza ovih usluga. Srbija je, sa zaposlenih 45.000 ljudi u IT sektoru, mali igrač u svetskim okvirima, ali trenutno IT sektor generiše 10 odsto BDP-a. U Srbiji nedostaje preko trideset hiljada IT stručnjaka, a do 2020. godine se očekuje da bi moglo da se otvori prostora za još 50–100 hiljada radnih mesta u tom sektoru.

Srpske rezerve zlata – najveće u regionu
Narodna banka Srbije poseduje 19,83 tona zlata, ukupne vrednosti 664,5 miliona evra, ima veće rezerve ovog skupocenog metala od čak šest zemalja regiona zajedno. Tako Makedonija, Slovenija, Mađarska, BiH, Albanija i Hrvatska ukupno imaju 17,9 tona zlata, prema poslednjim podacima  Svetskog veća za zlato.

Kada je reč o investicijama u Srbiju, retko kome bi palo na pamet da su najveće stigle iz Holandije, Kipra ili Luksemburga.

Razlika u politici prema rezervama zlata vidi se u činjenici da susedna država Hrvatska nema ni gram zlata u svojim rezervama, odnosno ona je još 2001. godine prodala sve svoje rezerve zlata koje su brojčano iznosile oko 13 tona.

Pregled zarada
Prema Republičkom zavodu za statistiku, prosečna neto plata u Srbiji je za jun 2018. godine iznosila 49.226 dinara ili oko 417 evra. U odnosu na isti mesec prošle godine, prosečna junska zarada bez poreza i doprinosa, nominalno je veća za 5,8 odsto, a realno za 3,4 procenta. Prosečna bruto zarada za jun iznosila je 68.047 dinara i veća je nego u poređenju sa istim mesecem prošle godine za 5,3 posto nominalno, a realno za 2,9 odsto. Prosečna zarada iznosi nešto više od 49.000 dinara. Kumulativni rast bruto zarada u prvih šest meseci 2018. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 5,5 procenata nominalno, odnosno 3,7 odsto realno. Za septembar 2018. godine prosečna bruto zarada iznosila je 66.251 dinar, dok je neto zarada iznosila 47.920 dinara. Od januara do septembra bruto zarada je u 2018. godini realno porasla za 3,7 odsto, dok je neto zarada realno porasla 4,2 odsto. U odnosu na isti period 2017. godine prosečna bruto plata je realno porasla za 2,7 odsto, a prosečna neto zarada realno je porasla za 3,3 odsto. Medijana neto zarada za septembar je iznosila 37.957 dinara, a ovo znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarivalo zaradu do navedenog iznosa.

Najveće preduzeće i regionalni lider
U 2018. Godini JP Elektroprivreda Srbije obeležila je 125 godina od početka razvoja elektroenergetskog sistema u Srbiji i izgradnje prve termocentrale na Dorćolu. Kako iza sebe beleži dve uspešne godine, ovo bi bila treća godina za redom koju će završiti sa pozitivnim rezultatima.

Najveća preduzeća u 2018. godini su EPS, NIS i Fijat automobili Srbija.

Možemo reći da je jedna od najmoćnijih kompanija u region, koja zapošljava 30.000 ljudi i koja godišnje proizvodi 40 miliona tona uglja i 36 milijardi kilovat-sati električne energije. Slede NIS sa prihodima od oko 1,9 milijardi evra, čija je neto dobit oko 230 miliona evra, i Fijat automobili Srbija sa prihodima od oko milijardu evra.

Investiciona aktivnost
Kada govorimo o najvećim investicijama u Srbiju, retko kome bi palo na pamet da su najveće stigle iz Holandije, Kipra ili Luksemburga, zemalja iz kojih ne potiče nijedna velika firma-ulagač u Srbiju, prema navodima Razvojne agencije Srbije. Naime, kako su naveli u Razvojnoj agenciji Srbije (RAS), najveća neto ulaganja u novcu u Srbiji od 2010. do marta ove godine imala je Holandija, odakle je stiglo čak 2,39 milijardi evra, zatim Austrija (1,96 milijardi), Luksemburg (1,9 milijardi), na četvrtom mestu Rusija (1,54 milijarde) i tek na petom Nemačka, odakle je pristiglo oko 1,1 milijarda evra. Kipar zauzima desetu poziciju sa oko 451,3 miliona evra investicija. Tako su, prema evidenciji RAS-a, najveći investitori od 2000. do septembra 2018.

Medijana neto zarada za septembar je iznosila 37.957 dinara, a ovo znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarivalo zaradu do navedenog iznosa. Sa druge strane, tzv. modalna plata, odnosno najčešće isplaćivana neto zarada, tek je na nivou od oko 25 hiljada dinara.

Godine, na prvom mestu, Telenor iz Norveške, zatim Inteza Sanpaolo iz Italije, Delez iz Belgije, Telekom iz Austrije i Fijat Krajsler automobili iz Italije. Takođe, 2018. godinu je obeležio izbor strateškog partnera za RTB Bor. Ciđin majning grup (Zijin Mining Group), vodeća kompanija za proizvodnju zlata, bakra i neobojenih metala, dala je najbolju ponudu, koja govori o investiciji vrednosti 1,26 milijardi dolara za 65 odsto vlasništva u ovom jedinom srpskom proizvođaču bakra i dragocenih metala. Na kraju godine, najveći bum je izazvao dolazak kompanije Lidl, čija je investicija vredna 205 miliona evra i u čijim je kompleksima zaposleno 1.553 radnika.

AUTOR: Boris Simović

Ocenite tekst: