Zakonom protiv diskriminacije

SAD su dobile prvu državu koja je propisala obavezno učešće žena u odboru direktora kompanija listiranih na berzi. Ova mera bi trebalo da pomogne slamanju barijera na koje žene nailaze pri konkurisanju za rukovodeća mesta, a koje sprečavaju razvoj pravednijeg društva.



Teško je reći koji je pravi način za podsticanje rodne ravnopravnosti. Neki smatraju da su bilo kakve organizovane akcije suvišne i da se pravi napredak na ovom polju postiže u pozadini, razvojem društvene svesti. Drugi smatraju da je potrebno da se država, ili neke organizacije, umešaju i svojim programima utiču na realne promene. U Kaliforniji su problemom želeli da se pozabave upravo na ovaj način. Naime, nedavno je u ovoj američkoj državi zakonski propisana obaveza svake kompanije sa sedištem u Kaliforniji čijim se akcijama trguje na berzi da u upravi ima bar jednu ženu direktora i to do kraja 2019. godine. Zakon dalje nalaže da do 2021. godine u korporacijama sa pet članova uprave dva moraju da budu žene, a u onima sa šest ili više isto važi za makar tri člana odbora direktora. Kompanije koje se ne budu povinovale pravilu mogle bi da plate i do 300.000 dolara kazne.

Rešenje problema?
Problem diskriminacije žena vrlo je teško rešavati jer uključuje promenu društva, kojom je po pravilu daleko teže upravljati. Način na koji se određeni aspekti društvenog života odvijaju vremenom postaju poput navike društva, ustaljeni način obavljanja aktivnosti koje se svakodnevno ponavljaju. Takve „navike” nije lako iskoreniti, a često se ni ne primećuju ovi ponekad pogrešni obrasci ponašanja. Iz razloga što je toliko dugo vremena bilo neuobičajeno imati ženu u odboru direktora, stanje se nije značajno promenilo do danas, a čini se da se promene suviše sporo dešavaju. Donošenje ovog zakona bi u tom smislu trebalo da bude korak u dobrom smeru, ali ostaje pitanje koliko će taj korak biti veliki.

Zakon je izazvao podeljena mišljenja. S jedne strane, neki smatraju da je krajnje vreme da se kompanije makar i pravnim obavezivanjem nateraju na neophodne promene, dok s druge strane ima onih koji smatraju da se na ovaj način kompanije samo teraju da ispoštuju spolja određeno pravilo i da to neće doneti poštovanje i jednakost ženama. Senatu su zakon predstavila dva ženska predstavnika demokrata, Džekson i Atkins, ukazujući na istraživanje koje je pokazalo da bi, bez proaktivnog delovanja, moglo da potraje i 50 godina da se dostigne rodna ravnopravnost. Takođe su istakle da, prema istraživanju iz 2017. godine, jedna četvrtina kompanija listiranih na berzi sa sedištem u Kaliforniji je bez ijedne žene u bordu direktora, dok kod ostalih kompanija one u proseku drže 15,5% mesta.

Moguće prepreke
I pored dobre namere onih koji su ga sastavljali i izglasali, zakon se već sada suočava sa jakom opozicijom. Privredna komora Kalifornije i 29 drugih poslovnih grupa uputilo je žalbeno pismo senatu u kome je istaknuto da se radi o neustavnoj meri, koja uzima u obzir samo rodnu, ali ne i druge tipove različitosti i da izgleda da zakon pokušava da upravlja direktorima koji se nalaze u drugim državama. Zakon uvodi klasifikaciju na osnovu pola i time pokreće pitanja jednake zaštite pod Ustavom SAD i Kalifornije. Zabrinutost za posledice primene zakona iskazale su i neke žene članice odbora direktora na konferenciji najmoćnijih žena magazina Fortune, koje su navele da bi kompanije na taj način mogle da postavljaju žene na ove pozicije samo radi usklađivanja sa zakonom, a ne iz potrebe za novim veštinama. Postavljaju pitanje da li su kvote pravo rešenje problema diskriminacije.

Trava je zelenija sa one strane
U Evropi je bilo sličnih pokušaja da se kompanije podstaknu na pravedniju raspodelu rukovodećih pozicija. U Norveškoj su 2008. godine uvedene kvote koje su odredile da žene moraju da čine 40% direktora kod listiranih kompanija. Slične mere uvedene su potom i u drugim zemljama zapadne Evrope. U svakoj zemlji bilo je pokušaja da se državne mere obeshrabe, pre svega od strane poslovnih lidera. Ipak, deset godina kasnije, najgore prognoze se nisu obistinile. Nažalost, isto važi i za najbolje projekcije. Naime, propisi nisu doveli do toga da se mala grupa žena nađe u velikom broju odbora, što je bila jedna od potencijalnih negativnih strana. Međutim, nisu doveli ni do značajnog zatvaranja jaza u platama između muškaraca i žena ni do većeg uticaja žena na donošenje važnih odluka u kompanijama, što su bile glavne isticane prednosti.

Obe strane imaju dobrih argumenata, ali se ni za jednu ne može reći da je u pravu niti da nije. Društvo se jednostavno ne prilagođava dovoljno brzo, tj. onoliko brzo koliko bi ženski deo populacije verovatno želeo, ali je upitno da li je pametno situaciju samo prepustiti sebi. Društvo je sklono statusu quo i zato je važno raditi makar i na malim koracima da ne bismo morali da čekamo veće.

AUTORKA: Jelena Mitić

Ocenite tekst: