Zbogom, Dragi

U maju su održani izbori za evropski parlament nakon kojih je usledio odabir visokih čelnika evropskih institucija, među kojima je i Evropska centralna banka. Na tu funkciju predložena je dosadašnja direktorka MMF-a, Kristin Lagard.


Postoji svega nekoliko ekonomskih institucija čije se odluke i promene u rukovodstvu prate sa posebnom pažnjom. Jedna od njih je i Evropska centralna banka (ECB). Ove jeseni u njoj dolazi do „smene garde“ i umesto dosadašnjeg predsednika Marija Dragog na čelo ECB po prvi put dolazi žena, Kristin Lagard.

Ko je Kristin Lagard?
Iako se na međunarodnom planu proslavila kao direktorka MMF-a, jedne od najvećih finansijskih institucija u svetu, Kristin Lagard je po obrazovanju pravnik. Karijeru je započela kao pripravnik u međunarodnoj advokatskoj kancelariji Baker & McKenzie, gde je nakon 18 godina postala prva žena predsedavajući ovom kompanijom. Ovaj trend „probijanja staklenog plafona“ pratiće je kroz čitavu karijeru. Nakon advokatske karijere Lagard postaje ministarka trgovine, poljoprivrede i, konačno, finansija Francuske u vladi Nikolasa Sarkozija. Time postaje prva žena u zemlji G8 koja drži tu poziciju. Fajnenšl Tajms ju je, štaviše, 2009. proglasio za najboljeg ministra finansija Evrozone. Iste godine, Forbs je proglašava 17. najuticajnijom ženom na svetu, da bi je prošle godine svrstao kao treću, iza Angele Merkel i Tereze Mej. Uzlazna putanja karijere se nastavlja 2011. Godine, kada stupa na čelo MMF-a, opet, kao prva žena na toj poziciji.

Po stupanju na čelo MMF-a bila je suočena sa posledicama svetske ekonomske krize, dužničkom krizom u Evrozoni i međunarodnim trgovinskim sporovima. U vreme njenog drugog mandata, 2018. godine, Argentini je odobren najveći zajam u istoriji MMF-a u iznosu od 56 milijardi dolara. Pod rukovodstvom Lagardove, MMF je počeo da skreće pažnju na potrebu za većim porezima za najimućnije radi smanjenja nejednakosti i da zagovara reformu poreskog sistema na svetskom nivou. Takođe, ukazivao je na opasnost koja preti svetskoj ekonomiji zbog visokog duga brojnih zemalja i upozoravao na makroekonomske efekte prevelikog narastanja nekolicine kompanija, koje mogu da nadjačaju čitava tržišta.

Kako posle Dragog?
Mario Dragi (Mario Draghi) je rukovodeću poziciju preuzeo 2011. kad i Lagardova u MMF-u, te je ekonomska situacija sa kojom se suočavao bila ista. Njegov mandat pre svega su obeležili kriza suverenog duga i oporavak od nje. Po stupanju na funkciju i sve vreme potom, decidno se zalagao za spasavanje jedinstvene valute po svaku cenu, pa se u neku ruku može reći da je u tome uspeo, jer je evro i dalje „na nogama“. Ipak, to je učinjeno po cenu istorijski niskih kamatnih stopa i sprovođenja ekstenzivnih kvantitativnih olakšica (o kojima smo pisali u broju 113, str. 22). I pored svih tih napora, prosečan rast u Evrozoni je jedva iznad 1%, a inflacija je i dalje ispod predviđenih 2%.

Kristin Lagard prva je žena predsednik ECB, ali i prva žena predsednik MMF-a. Pre toga, bila je ministar finansija, ali i poljoprivrede i trgovine u Francuskoj.

Uprkos svemu ovome, zbog slabog rasta i nedovoljne inflacije Dragi je u julu najavio mogućnost nove monetarne stimulacije u vidu daljeg srezivanja kamatne stope ili novog ciklusa kvantitativnih olakšica, a o čemu će biti odlučeno na sastanku ECB zakazanom za 12. septembar. Kako Dragi za svog mandata ni jednom nije podigao nivo kamatne stope, a u svetlu ovih novih mogućih mera, manevarski prostor koji se ostavlja Lagardovoj za borbu protiv niskog rasta i inflacije biće dosta mali, a efekti poteza odlazećeg predsednika mogli bi da „progutaju“ veliki deo njenog mandata.

Bilo kako bilo, uslovi u kojima Kristin Lagard preuzima rukovođenje ECB nisu toliko loši kao što je to bio slučaj za njenog prethodnika, ali nisu ni zavidni, te jedino ostaje da strpljivo pratimo situaciju.

Nakon evropskih parlamentarnih izbora, prilikom pregovora o odabiru kandidata sukobili su se različiti interesi. Na jednoj strani je Francuska, sa ambicioznom agendom Emanuela Makrona koji ipak dobija sunarodnicu na čelu ECB. Ovo s jedne strane može biti dobro za Francusku u slučaju da se EU ponovo suoči sa ekonomskom krizom, mada s druge ne mora ništa da znači. Svakako, ovakav rasplet događaja povoljan je za Makrona.

AUTORKA: Dunja Ilić

Ocenite tekst: