Zdravi i u starosti

Za zdravlje se sa pravom kaže da je izvor sreće. Zdravlje je najveće blago i bez njega nema bogatstva. Čoveku je neophodno ne samo telesno nego i duhovno zdravlje.


U pojedinim regionima sveta  stanovništvo živi izuzetno dugo, a čak i u dubokoj starosti zadržava pokretljivost i zdravlje. U čemu je tajna dugovečnosti i vitalnosti, pokušali su da otkriju mnogi istraživački timovi. Dan Buettner, saradnik časopisa National Geographic i autor većeg broja bestselera New York Times-a, je organizator niza svetskih interaktivnih ekspedicija kojima je cilj bio da utvrde gde u svetu ljudi žive najduže i šta je tajna njihove dugovečnosti. U istraživanju, koje je trajalo sedam godina, Buettner je zaključio da ljudi koji su najdugovečniji imaju specifične navike, ishranu i životne uslove koji su doprineli njihovom dugom i aktivnom životu. Istraživanje je takođe pokazalo, da ovi ljudi žive tri puta duže nego oni u ,,razvijenom“ svetu.

Plave zone
Plave zone su regioni u svetu gde ima najviše osoba starijih od 100 godina. Koncept Plavih zona se zasniva na demografskim i geografskim područijima u svetu gde ljudi žive dugo. Buettner je indetifikovao pet plavih zona:

  • Sardinija (Italija), posebno planinski krajevi Nuoro i Ogliastra: grupa demografa je otkrila planinska sela gde muškarci u neverovatnom postotku dostižu dob od 100 godina.
  • Okinava (Japan): ovo pacifičko ostrvo popularno zovu „Zemlja besmrtnika“, gde živi jedna od najdugovečnijih ženskih populacija na svetu.
  • Loma Linda (Kalifornija, SAD): ovaj region naseljava populacija Adventista koja se iz verskih razloga pridržava stroge dijete i asketskog načina života.
  • Poluostrvo Nikoja (Kostarika): stanovnici ovog poluostrva u Centralnoj Americi imaju dva puta veću verovatnoću da dožive 90 godina od prosečnog Amerikanca.
  • Ikarija (Grčka): stanovnici ovog malog ostrva u Egejskom moru žive prosečno osam godina duže od Amerikanaca, uz 20 posto manje karcinoma, upola manje srčanih bolesti i gotovo bez demencije.

Istraživači su otkrili da postoje zajedničke karakteristike svih krajeva, koje su vezane za način života a koje doprinose dugovečnosti: konstantna umerena fizička aktivnost kao način života, smisao života (svest zašto ujutru ustaju iz kreveta kao i spoznaja o vlastitoj svrsi vredi dodatnih sedam godina očekivanog životnog veka), život u „nižoj brzini“ (imaju razvijene rutine kojima izbeavaju stres), mahunarke su deo svakodnevne ishrane. Meso jedu u proseku pet puta mesečno, redovno praktikuju verske običaje (što po njihovim rečima produžava život za čak 14 godina), porodica im je na prvom mestu, a svi stanovnici su socijalno aktivni i uključeni u društveni život svoje zajednice.

Eat your vegetables, have a positive outlook, be kind to people, and smile – Kamada Nakasato, 102-y/o-female, Okinawa

Ikigai
Prema mišljenju istraživača Buettnera, japansko ostrvo Okinava se smatra ,,nultom tačkom“ među svim plavim zonama, zato što stanovnici Okinave imaju složen društveni sistem sa mnogo ustaljenih navika koje omogućavaju duži i zdraviji život. Jedna od najvećih revolucija u shvatanju našeg vremena je prebacivanje fokusa sa fizičkog zdravlja (zdravlja tela) na mentalno i duhovno zdravlje, kada je reč o dugovečnosti. Najčešći razlozi smanjenja kvaliteta života i prerane smrti su efekti stresa i upalni procesi. Ikigai predstavlja japanski koncept filozofije života, po kojem tajna dugovečnosti leži u smislu i svrsi života. Naravno nije svaha svrha ikigai. Sasvim je moguće biti motivisan i posvećen, ali bez dubinskog shvatanja prirode ikigaija.  Ikigai je nešto što donosi radost i zadovoljstvo. On ispunjava čoveka odlučnošću i osećajem zadovoljstva onime čime se bavi. Pre svega, on donosi osećaj sreće.

Pravilna ishrana – Hara hachi bu
Okinavci koriste „hara hachi bu“, što predstavlja metod unosa hrane dok niste 80% siti. Slično ovome, skorašnje zapadne studije su pokazale da zdrave navike u ishrani uključuju manje obroke tokom dana, a ne prejedanje u bilo kom trenutku. Okinavci su pronašli pametne načine da održavaju ovakvu praksu, kao što je korišćenje manjih tanjira. Za nekoga ko se bavi borilačkim veštinama, ishrana pravilnim nutrijentima je od ključne važnosti za dobro učenje. Okinavska ishrana obiluje ribom, voćem, povrćem. Ovakva ishrana je pomogla raznim kulturama širom sveta da imaju i održe dobro zdravlje.

AUTOR: Nemanja Kosanović

Ocenite tekst: