Zdravstveni karton duše

Svetska statistika kaže da će svaka četvrta osoba u toku života oboleti od neke duševne bolesti. Depresija, kao blaži oblik, je sve prisutnija kod ženske populacije. Svoju pomoć nudi i klinika „Laza Lazarević“ kao i reči utehe da se adekvatnom psihoterapijom, propraćenom lekovima, rešava problem.


„Vreme je za lekove“ odzvanjalo je plavim hodnikom. Čekao sam strpljivo svoju dnevnu dozu. Prolazi i oktobar. Eno ga Stenli, opet nosi tuđe lice. „Znam da si to ti“, govorim mu. Zbunjeno me gleda. „Ne, ja sam Mark“, odgovara oštro. Smejem se, pa on je mislio mene da obmane?


Ko sam ja da ti sudim?

Psihijatrijska definicija šizofrenije kaže da je to mentalni poremećaj koji se karakteriše naglim prekidom misaonog procesa i manifestuje se slušnim halucinacijama, nepovezanim govorom i socijalnom disfunkcijom. Dakle, psihijatrija navodi da je to bolest koja se leči odgovarajućim lekovima pod nazivom antipsihotici,  a jedan od njih je rispolept koji može izazvati čak i smrtni ishod. Za neke od lekova nije potvrđeno da li kao posledicu ne donose zavisnost. Sa druge strane, antipsihijatrija daje sledeću definiciju. Šizofrenija nastaje kao jedini smisaoni izlaz iz besmislene porodične situacije. Osoba dobija pretnje od porodice da, ukoliko se ne ponaša na odgovarajući način, neće biti prihvaćena i voljena. Kada odluči da negira zahteve, porodica ga proglašava „ludim“ i sklanja ga u odgovarajuću ustanovu. Antipsihijatri za takvu osobu kažu da se ona oslobađa i isceljuje. Zašto? Bira da umesto da bude voljena i nerealno se ponaša, bude  nevoljena, ali se ponaša realno jer prihvata sebe takvom kakva jeste i iznosi svoj stav.

Termin antipsihijatrija nastaje u Evropi. Prvi ga upotrebljava Dejvid Kuper još šezdesetih godina kada kritikuje način dijagnostikovanja i tretman koji praktikuje psihijatrija. Slede ga naučnici iz Engleske, Italije, Francuske i Nemačke. Italija koja ima moto „Sloboda leči“, na čelu sa Frankom Bazaljom, je prva zemlja gde se davne 1978. izglasao zakon koji ukida sve klasične psihijatrijske ustanove i prisilno zadržavanje pacijenata u istim. Holandija izdaje časopis „ Ludakove novine“. Mišel Fuko, Tomas Sas i Ronald Leng samo su neki od zagovornika pokreta koji ne žele da obolele izoluju od društva, liše ih osećaja pripadnosti, ne namećući im „normalnost“. Cilj je dakle ne lečiti, već pomoći u putu ka razumevanju sebe i formiranju ličnosti.

Mentalna bolest je mit
Nekad su „bolest duše“ objašnjavali delima demonskih sila, mada i danas ljudi imaju strah od sopstvenog, a i tuđeg ludila.

Tomas Sas raskida vezu ludila i medicine, i svrstava ga u segment politike. Čuvenom njegovom rečenicom opet se vraćamo primeru šizofrenije. “Ako pričamo sa Bogom, to je molitva. Ako Bog priča sa nama, to je šizofrenija.“ On smatra kako je mentalna bolest sredstvo kojim društvo kontroliše ljude koji se neadekvatno ponašaju. I sam neuki čovek postavljajući sebi pitanja vidi da Sas možda i ima pravo. Sama medicina kaže da se psihički poremećaji rađaju pod uticajem društva i ne mogu se otkriti jasni uzroci. Ako nema jasnog uzroka, kako je onda napredna medicina dala jasan spisak lekova unapred apelujući da je neizlečivo? Koja je onda uloga leka, ako ne leči? Možda su psihijatrijske ustanove dobrotvori koji nesebično pružaju utočište onima koje društvo žigoše, ili su tu da one koji im ne pripadaju učine večito svojim.

Scena broj dva
Znaš li ti Stenli šta znači ona izreka „Smeje se kao lud na brašno“. „Ne, ne znam i nisam Stenli već Tom“, bunio se. „Dobro, nebitno je ko si. Dakle, postoji teorija da su se duševni bolesnici  lečili molitvom nad brašnom od kojih su kasnije pravljeni hlebovi koje su oni jeli, i povremeno su se histerično smejali“. „Nadam se da je to samo mit“ rekao je on. A ja sam se nadao da je on zaista on, da  ne nosi masku i da sam ja konačno izlečen.

AUTORKA: Ljuba Brković

Ocenite tekst: