Žene u svetu muškaraca

Razlike u polovima prisutne su oduvek i svuda oko nas, jednakim intenzitetom i danas u 21. veku. I dalje važi parola „prvo pa muško“, jer zna se da je sin ponos porodice. „Muško“ kao simbol podrazumeva vaspitanje u kome se oštro moraju izbeći osećajnost i druge „ženske osobine“- nema plakanja, nežnosti, razumevanja. Izgleda da je najveća sramota za ljudsko društvo biti žena.


U još uvek patrijarhalnom društvu žene su uspešne samo ako su dobre majke, sestre i supruge. Najbolje bi bilo ako bi do dece došle bezgrešnim začećem, kao devica Marija, tek tada počinje njihovo obožavanje. Još u prvim lekcijama iz biologije saznajemo da čovek poseduje 23 para hromozoma tokom začeća – kombinacija XX znači da će dete biti žensko, a XY da će biti muško. Ipak, ono o čemu se malo govori je da se svaki pojedinac rodi upravo kao žena, tek sedam nedelja nakon začeća plod razvija muške ili ženske karakteristike. Suštinski, ovo znači da svaka osoba život započinje sa „ženskim mozgom“.

Nobelovi laureati
Nobelova nagrada je najprestižnija nagrada koja se dodeljuje u svetu nauke. Posebno je zanimljiva statistika o njenim dobitnicima, odnosno dobitnicama. Od 839 nagrada samo je 44 otišlo u ruke lepšeg pola, u proseku tek svaka dvadeseta. Čini se da nešto tu „ozbiljno ne štima“. Da li su kandidatkinje zaista nedovoljno dobre ili je ova nagrada rezervisana samo za muškarce? Da li se u elitnom, naučnom društvu, dešava otvoreni seksizam?

Drevna istorija
Kako bismo bolje razumeli vreme koga smo svedoci, neophodno je da se osvrnemo na to odakle smo pošli. U srednjem veku žena se smatrala inferiornom u svakom smislu, u odnosu na muškarca. „Kako je prema hrišćanskoj doktrini sam Bog na zemlju sišao prikazavši se u telu muškarca, za srednjovekovnog čoveka otklonjene su sve nedoumice o vrednosti žene. Ona je smatrana đavoljom zamkom za obmanjivanje i ometajućim faktorom na hrišćanskom putu ka večnosti“, Svetlana Tomin, Mužanstvene žene srpskog srednjeg veka. Surovo vreme ženama nameće potrebu za obrazovanje, pre svega, da bi opstale kao jedinke.

Brojne ankete sprovedene u Nemačkoj, Španiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj itd. pokazuju da „žene nemaju kapacitet da postanu naučnice visokog nivoa“ i da im više priliče zanimanja u okviru socijalnog sektora, društvenog sektora i oblasti komunikacija.

Matematika je bila potrebna za uspešno vođenje domaćinstva, znanja iz botanike i agronomije kako bi uzgajale poljoprivredne kulture za ishranu, medicina da bi bile negovateljice i babice. Na talasima revolucija i velikih ratova dobijale su šanse da zauzmu akademske pozicije dok su muškarci ratovali na frontovima. Ipak, mir ih je vratio u tradicionalne uloge supruga i majki. U Evropi i SAD ostvarile su pravo na institucionalno obrazovanje tek u drugoj polovini 19 veka. Do tada, pošto nisu imale pristup univerzitetima, naučnike su dovodile u svoje salone, usvajajući znanja tajno, u privatnom prostoru. Javni prostor bio je muški prostor.

Naučna revolucija
Iako nam se čini da danas živimo u dobu rodne ravnopravnosti, i dalje se u gotovo svim zemljama vode žučne, kvazinaučne rasprave o biološkoj nepodobnosti žena za bavljenje naukom. Brojne ankete sprovedene u Nemačkoj, Španiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj itd. pokazuju da „žene nemaju kapacitet da postanu naučnice visokog nivoa“ i da im više priliče zanimanja u okviru socijalnog sektora, društvenog sektora i oblasti komunikacija. U STEM poslovima (Science Technology Engineering Maths) žene zauzimaju manje od četvrtine pozicija iako čine skoro polovinu radne snage.

Dugogodišnja borba rezultirala je time da žene u nauci dobiju svoj dan – 11 februar.

Ovo se delom može objasniti kroz fenomen „rodna neravnoteža po sebi“. Razlike u tretiranju polova u društvu vide se i na najprostijem primeru dečijih igračaka. One namenjene dečacima podstiču maštu i kreativnost, dok se devojčicama nude lutke – navodeći ih na njihovu biološku ulogu. Ključno područje za osnaživanje žena je obrazovanje, posebno usmereno na ruralne sredine. „Da bi se postigao značajniji napredak društva, najpre se mora početi sa poštovanjem prava i dostojanstva žena, uzgajajući njihovu genijalnost i inovacije“, smatra direktorka UNESCO-a.

Gde je Srbija u svemu ovome?
Prema podacima UNESCO-ovog Instituta za statistiku koji prati žene u nauci širom sveta, verovali ili ne, Srbija se nalazi na zavidnom mestu. O da, žena u nauci itetako ima. 57% žena upisuje doktorske studije, 49% zaposleno je u naučnoistraživačkim institucijama, dok u medicini i prirodnim naukama dominiraju sa velikih 60%. Srbija se priključila i projektu „Za žene u nauci“ organizovanog od strane Nacionalne komisije za UNESCO, L’oreala Balkan i Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Projektom stipendiraju se mlade i perspektivne žene, čime se podstiče njihovo dalje profesionalno usavršavanje. Krajem prethodne godine održan je okrugli sto u Francuskom Institutu sa ciljem da se osigura jednakost polova u praksi. Dugogodišnja borba rezultirala je time da žene u nauci dobiju svoj dan – 11 februar. Šta će se desiti u periodu koji sledi, kako će se žene snaći u uslovima neoliberalne tržišne ekonomije i surove konkurencije, u društvu koje će još dugo biti siromašno, ostaje da vidimo.

AUTORKA: Kristina Kerekeš

Ocenite tekst: