Žene za primer!

Kada bismo se odlučili da sprovedemo anketu u cilju prikupljanja odgovora na pitanje doprinosa u svetu – kolika se zahvalnost duguje muškarcima, a kolika ženama – rekli bismo, možda, da su doprinosi relativno uravnoteženi, uzevši u obzir da ne oštetimo jednu i/ili drugu stranu na neki način. Mada ne treba zaboraviti na rezultate ankete koja bi potvrdila ili osporila već izrečeno i jasno uputila ka određenom rezultatu. Ipak, činjenica je da su svi doprinosi svetu posebno polje koje nikada ne treba dovoditi u pitanje.


Svedoci smo svakodnevnih inovacija koje su proizvod različitih faktora i čiji uticaj doprinosi različitim efektima na svet. Iako su u određenim studijama muškarcima pripisane veće zasluge za mnogobrojne izume, ipak su žene stavljene u epicentar brojnih dostignuća koja su omogućila da žene, kao i muškarci, budu na određenoj lestvici; naravno, u svetu relativiteta, ravnopravnost bi možda bila adekvatan izraz kada su u pitanju doprinosi muškaraca i žena. Za izume o kojima će ovom prilikom biti reči, zaslužne su upravo žene.

Pancir
Iako je prva asocijacija za ovaj pojam vezana za muški deo populacije, ipak je pojava ovog predmeta direktno povezana sa ženom, i to sa Stefani Kvolek (Stephanie Kwolek), hemičarkom poljskog porekla koja je patentirala materijal kevlar (1965). Njen izum je našao primenu kod proizvodnje pancir-košulja za potrebe vojske i policije u čitavom svetu. Glavna karakteristika ovog materijala jeste to da je pet puta čvršći od čelika. Njena naučna karijera je trajala četrdeset godina – Stefani Kvolek je registrovala više od dvadeset patenata koji su široku primenu našli kod izrade odela za vatrogasce, motocikliste, ali i kod izrade zvučnika, bubnjeva, pločica za kočenje automobila.

Kompjuterski softver
U XXI veku bilo bi nezamislivo da tehnologija nema svoj vrhunac, a kada su u pitanju kompjuteri, zahvalnost se na ovom polju upućuje Grejs Hoper (Grace Hopper), američkom kontraadmiralu, ženi matematičaru i informatičaru, koja je, dok je radila za Mark II računarom na univerzitetu Harvard, otkrila u releju noćnog moljca koji je ometao rad računara. Ona je izvadila moljca i, kada su je pitali šta radi, ona je odgovorila da debaguje (eng. debug) sistem. Iako frazu „računarski bag” (eng. bug) nije ona izmislila, doprinela je njenoj popularnosti. Zbog ovog doprinosa i mnogih drugih doprinosa u svetu računara, ova naučnica je zasluženo dobila nadimak „Zadivljujuća Grejs”.

Mašina za pranje suđa
Ovaj patent datira od 1850. godine, a razvio ga je Džoel Haton. Međutim, za ovu mašinu se smatralo da nije dovoljno efikasna, pa je njegovo mesto zauzela Džozefina Kokran (Josephina Cochrane), koja je mašinu patentirala 1886. godine. Mašina se sastojala od bakarnog kazana unutar koga je bilo nekoliko metalnih mreža u koje su se stavljali sudovi. Mašinu je pokretao motor, a pod pritiskom je ulazila voda sa sapunicom. Mašine za pranje posuđa su ušle u širu upotrebu šezdesetih godina dvadesetog veka.

Letitia Geer

Letitia Geer

Medicinski špric
Ovaj patent je evidentno izuzetno značajan na polju prirodnih nauka, u kojima svakako prednjači medicina, a posebne zasluge se upućuju izumiteljki Leticiji Ger (Letitia Geer), koja je 1889. godine patentirala medicinski špric koji se može koristiti samo jednom rukom.

Monopol
Jednu od najpoznatijih društvenih igara, zaslužnu za beskrajne sate zabave, izmislila je 1904. godine, pod imenom The Landlord’s Game, gospođa Elizabet Megi (Elizabeth Magie). Njena igra je bila kritika nepravdi neregulisanog kapitalizma, što još većom ironijom čini činjenicu da ju je trideset godina kasnije pokrao Čarls Darou (Charles Darrow) i igru prodao braći Parker (Parker Brothers). Firma je na kraju pronašla Megi i platila joj petsto dolara odštete.

Pivo
Prva asocijacija koja se vezuje za pivo je „muškarci”, ali da li znate da se ovaj „patent” razvio pod uticajem ženske populacije? Istoričarka piva Džejn Pejton (Jane Peyton) tvrdi da su drevne mesopotamske žene prve razvile, prodavale, pa čak i pile pivo. Iako je teško odrediti ko je to tačno pre više hiljada godina napravio pivo, sigurno je da su drevne žene širom sveta nešto fermentisale. Zato, kada sledeći put podignete čašu piva, nazdravite Ninkasi, sumerskoj boginji piva.

AUTORKA: Tanja Isailović

Ocenite tekst: