Zloupotreba naroda

Populizam se može, u Srbiji i ostalim zemljama u razvoju, smatrati važnim činiocem koji oblikuje javno mišljenje. Zbog velikog razornog potencijala po funkcionisanje građanskog društva koji on poseduje, grupa liberalno orijentisanih autora objavila je publikaciju eseja posvećenih ovoj važnoj društvenoj temi.


Pojam populizma ima više mogućih a tačnih definicija, te možemo reći da je u pitanju jedna vrsta moralnog ili ideološkog narativa koji podrazumeva stalnu napetost između dve društvene grupe – „njih” (političkih i finansijskih elita i ostalih struktura umreženih u organizacije sa društveno štetnim ciljevima) i „nas” (običnih i neprivilegovanih, obmanjenih i ekonomski ugroženih ljudi). Zaključci zasnovani na takvom rezonovanju mobilišu značajnu podršku u društvu, pogotovo u vremenu krize, kada se za, ne tako jednostavne probleme, nude laka, brza i intuitivna rešenja. Stoga se nosioci populističke politike, kojima se pokušava obuhvatiti što veći deo glasačkog tela, u razvijenijim demokratijama nazivaju catch-all parties ili volksparteien (narodne stranke). Osim intuitivne privlačnosti, činilac uspeha populističkog narativa je i nisko poverenje u institucije kao nosioce društva, usled čega se politike ne poistovećuju sa institucijama, već sa liderima stranaka.

Prema francuskoj ekonomistkinji Brižit Granvil (Granville), populizam je „autoimuna bolest demokratije”, jer se kreće u okviru formalnih pravila demokratskog sistema, ne narušavajući ih ali radeći protiv njega samog.

Ovaj društveni fenomen nije srpska osobenost, već je posledica promenjene političke klime u Evropi i svetu, gde se oseća trend laganog okretanja od zapadnih vrednosti ka autoritarnim obrascima političkog delovanja. Dobri primeri toga su rezultati predsedničkih izbora u SAD, referendumskog izjašnjavanja u Velikoj Britaniji, kao i dešavanja u Poljskoj, Mađarskoj ili Turskoj.

Prema pisanju Nikole Jovića, populizam u Srbiji javlja se u tri oblika: nacionalistički, populizam čvrste ruke i antitržišni. Prvi tip koristi mitove i etnosimboliku, često prepletenu sa tzv. kompleksima veličine i nezamenljivosti (primer je česta izjava tipa: “Mi smo faktor stabilnosti u regionu”). Drugi model populizma simptomatičan je u već pomenutim vremenima skepse prema institucijama, kada se smatra da je društvu potreban „jak lider” da vodi zemlju u nepredvidivom okruženju. Konačno, potonji i najuočljiviji tip populizma najpogodnije tle ima tokom ekonomske krize, kada se kolektivna frustracija, usled posledica neuspešne tranzicije i posledično stalnog lošeg materijalnog stanja, manifestuje svaljivanjem krivice na tržište umesto na državu, kao i verom u „mit domaće privrede”.

Čari ekonomskog populizma
Doprinos proučavanju ovog fenomena u publikaciji je dala i prof. Danica Popović, analizirajući atraktivnost ekonomskog populizma u Srbiji. Po njoj, populističke ekonomske politike su „poput jutarnje doze opijata za zavisnika” – oporavak je odmah uočljiv, osoba se oseća odlično i problemi lako nestaju. Konkretnije, takve ekonomske mere u prvoj fazi svoga delovanja ne pokazuju štetne posledice. Subvencionisanje cena energenata, otpisivanje dugova javnim preduzećima ili uvođenje carina inicijalno ne predstavljaju veliki trošak po stanovniku, te su zato sačuvana radna mesta, povišeni dohoci i proizvodnja i te kako vidljivi, za razliku od finansijskih tokova države, koji ukazuju na suboptimalnu alokaciju resursa.

Problemi počinju u narednim fazama, kada zastareli proizvodni kapaciteti „ne mogu održati korak sa političkim sloganima”, te povećani troškovi i plate svoj izvor nalaze ne na tržištu nego u novim državnim dotacijama. Tada se početni pozitivni efekti poništavaju, pri čemu kasnije efekti menjaju znak i jačaju, jer padaju proizvodnja, poreski prihodi, pa i visina zarada. Tada je privreda nestabilna, a iz takve strani kapital obično odlazi, ostavljajući domaću valutu depresiranom. Naredna „domina” ovog efekta jeste rast inflacije – što sve navodi neku novu vladu da pokrene oštru politiku stabilizacije – onda kada je očigledno realni standard niži nego pre uvođenja populističkih mera. Ovakav sled događaja faktički je nužan.

*Libertarijanski klub Libek, koji je izdavač ove publikacije, bavi se približavanjem javnosti ekonomskih problema, razotkrivajući načelnu štetnost državne intervencije, kao i predlagajući efikasna reformska rešenja – a u duhu liberalne ekonomske misli. Takođe je cilj i izgradnja društva odgovornih pojedinaca, svesnih potencijala građanskog angažmana, kao i negovanje poreske i opšte kulture političkog dijaloga, koja je kod nas posebno slaba.

U okviru Kluba do kraja oktobra očekuje se i objavljivanje još jedne publikacije u ediciji posvećenoj populizmu, u kojoj će se strani autori baviti pitanjima populizma i autoritarnih tendencija vlasti u svojim državama. Pored istraživačke studije o korenima populizma u udžbenicima za srednje škole i bavljenja ovim temama na posebnom kursu o savremenom populizmu Pop-Folk pri novoj, sedmoj Akademiji liberalne politike (ALP7), očekuje se i posebna, treća publikacija u ediciji, i to o ekonomskom populizmu u Srbiji.

AUTOR: Ivan Radanović

Ocenite tekst: