Žmurke u magli

Udahni život i živi punim plućima. Hajde čik ako smeš!


U poslednjih par meseci, sve su nas uplašile informacije sa sajta Air Visual, kada smo videli da smo često rame uz rame sa glavnim gradovima Kine, Indije i Pakistana po pitanju aerozagađenja. Isto tako, pomalo su bile zbunjujuće i kontradiktorne informacije iz različitih izvora povodom alarmantnosti same situacije. I ne samo to, čini se da struka nije u potpunosti usaglašena povodom pitanja koliko je vazduh koji udišemo opasan. Koliko treba da se brinemo i da li je situacija u najvećim gradovima Srbije zaista loša koliko i u najzagađenijim delovima sveta?

Ko je glavni krivac?

Povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine, nadležno ministarstvo pozvalo je građane da se suzdrže od svojih uobičajenih navika, te da se okrenu kvalitetnijim motorima, električnim vozilima, biciklizmu i pešačenju, ocenjujući intezivniji saobraćaj i zastarela vozila, kao glavne uzročnike zagađenja. Na ovakvo obraćanje javnosti reagovala je Koalicija 27 uz saopštenje da, kada govorimo o zagađenju oksidima sumpora, dominantni izvor emisija je proizvodnja električne i toplotne energije i to čak 91%. Sektor proizvodnje električne i toplotne energije takođe je imao najveći udeo u ukupnim emisijama azotnih oksida – 49%, dok je drumski saobraćaj bio na drugom mestu sa doprinosom od 23%. I zaista, u godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha za 2018. godinu (Agencija za zaštitu životne sredine), sektor drumskog saobraćaja ima udeo od svega 6% od ukupnih nacionalnih emisija suspendovanih PM10 i PM2.5 čestica. Upravo te čestice predstavljaju najveći problem vazduha koji mi udišemo. Takozvana „sitna prašina“ oslobađa se priliikom nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva, pa je, pored dizel motora, sagorevanje uglja i drva kod kućnih ložišta glavni uzročnik oslobađanja suspendovanih čestica. One predstavljaju prašinu manju od 10 mikrometara, a po sastavu su smeša dima, čađi, prašine i kiseline uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena. Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM10 čestica ne treba da bude veća od 40 mi- krograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje. U zaključku izveštaja (2018.) Agencije za zaštitu životne sredine, Beograd, Pančevo, Užice, Kraljevo, Subotica, Valjevo i Kragujevac bili su prekomerno zagađeni (treća kategorija) zbog prisustva jedne ili obe suspendovane čestice.

Kako zagađenje utiče na naše zdravlje?

Dugogodišnje epidemiološke studije, koje se sprovode već neko vreme, pokazale su vezu između zagađenja i različitog spektra, pre svega nezaraznih bolesti. Pluća mogu oštetiti i čestice PM2.5 kada se nađu duboko u alveolama odakle se kiseonik prenosi u krvotok. Utvrđeno je da ove sitne čestice mogu da uđu u kardiovaskularni sistem i cirkulišu kroz telo, što može dovesti do blokiranja arterija, a povećava i rizik od moždanog udara, kao i od bolesti srca i srčanog udara. Postoje i dokazi da čestice mogu da dođu do mozga, pa istraživači pokušavaju da otkriju potencijalne efekte na stanja kao što je demencija, izjavio je dr. Ben Baret sa Kraljev- skog koledža u Londonu, za BBC analizirajući problem zagađenja vazduha u Londonu, koji kao i Beograd pored PM10 čestica, najveći problem ima sa PM2.5 česticama. Problem je očigledno višestuke prirode, pre svega po pitanju izvora zagađenja. Bez razvijene mreže daljinskog centralnog grejanja, uz prosečnu starost vozila od 17 godina, uz neke od najštetnijih termoelektrana u Evropi, koje proizvode najveći deo od ukupne količine suspen- dovanih čestica ne treba da nas čudi kvalitet vazduha koji udišemo. Problem se neće rešiti bez oštrije zakonske regulative, ali i ozbiljnije implementacije iste. Za to vreme, možemo da razmislimo koje navike na ličnom nivou možemo da promenimo. Neće mnogo doprineti, ali bar možemo da uradimo ono što je do nas.

AUTOR: Stefan Rodić

Ocenite tekst: