Znajmo da ne znamo

Koliko su ekonomske definicije važne u saznanju, kakva je uloga matematike u objašnjavanju ekonomskih pojava i da li odnosi pobedu nad predrasudama i vrednosnim sudovima koje u istraživanje unosimo?


Istraživanje prirode, porekla i specifičnosti ekonomske nauke je dvojaki proces. Veliki broj pojedinaca će ekonomsko obrazovanje koristiti kao korisnu prečicu i oštru alatku za društveni uspon. Da li pojedinci kojima je na rukovanje dat ekonomski mač, ipak, znaju da ga koriste za potrebe intelektualne i opšte privredne dobrobiti?

Mit 1: Primat definicija
Na vratima većine srpskih visokoobrazovnih institucija bi trebalo da stoji natpis: Vi koji ulazite, svoje mišljenje ostavite na otiraču! Mladalačka kreativnost u rešavanju semantičkih nedoumica se vrlo brzo menja pod nefleksibilnom birokratskom strukturom u kojoj vladaju autoritarni i tvrdi hijerarhijski odnosi. Studentima se prezentuju salve definicija koje nedovoljno istreniranom umu ne predstavljaju praktičnu i smislenu pomoć već nepotreban teret. Šturo upakovane i dosadno apstraktne, definicije se studentima zarivaju kao rđavi ekseri u nervne sinapse. Bez prilike da kritički evaluiraju naučene sintagme, budući ekonomisti će kao papagaji reprodukovati koncepte čije potencijalne snage ili rušilačke moći nisu svesni.

Mit 2: Nivoi apstrakcije
Nije svaka priča za decu, vekovima su naši preci zborili. Sasvim netačno! Sve priče kojima je razum obdaren su više nego relevantne za konstruktivnu debatu. Metod je taj koji čini važnu razliku. Način objašnjavanja je presudan faktor koji hermetičnu nauku o resursnoj međuzavisnosti pretvara u skup poznatih umotvorina koje jačaju umne karike. Ekonomsko znanje se polako i strpljivo gradi, zrno po zrno, kamen po kamen. Studije ekonomskih procesa nikada ne prestaju, a najmanje kompletiranjem formalne instance ovekovečene parčetom papira, duhovito nazvanom „završetak studija”.

Mit 3: Ekonomija je čista matematika
Ekonomija je istovremeno i najmanje i najviše matematička od svih društvenih disciplina. Razlog je vrlo jednostavan. Ekonomski procesi su kreacije ljudskog delovanja i nikada se ne mogu obuhvatiti stabilnim (statičkim) sistemom. Svaki pokušaj da se pronađu nepromenjive (determinističke) pravilnosti u ekonomskoj organizaciji jedne skupine u datom istorijskom kontekstu je unapred osuđen na propast. Matematika pomaže ekonomistima da precizno izraze i podacima potkrepe mišljenje o svetu koji ih okružuje. Ništa manje, ništa više.

Mit 4: Modeliranje je primarni alat ekonomista
Ekonomsko modeliranje je korisno. Učenje prema pojednostavljenoj vizuri problema je zahvalno za kontekst nastave, ali i za potrebe teoretičara koji naučnoj zajednici moraju da predstave konkretne rezultate svog istraživanja. Direktnije, ako stolar pravi astal, kupac hoće prstom da pređe po uglačanoj površini pre nego što obelodani novce. Ne treba zaboraviti da naučno istraživanje pre svega počiva na visprenoj logici, perceptivnim (induktivnim) i verbalnim sposobnostima naučnika koji prodaje intelektualnu paradigmu. Pojednostavljena verzija (dedukcija) dolazi na kraju, ne na početku priče.

Mit 5: Ekonomija je pozitivna nauka
Ekonomsko istraživanje može biti nezavisno od vrednosnih sudova. Netačno do srži! U svakom pojmu, svakoj (omraženoj) definiciji ili teoriji stoji beskonačan broj vrednosti o poželjnom društvenom uređenju. Kada govorimo o ekonomiji, implicitno govorimo o pravnom sistemu koji formira „pravila igreˮ. Pravni sistem je formalna reprezentacija neformalnih institucija koje govore o svim aspektima kulture jednog naroda. Upravo zbog toga različite države imaju različite ekonomske obrasce koje odgovaraju različitim tradicijama. Nema ničeg lošeg u normativnim sudovima, jedino moramo biti svesni njihove dominacije. Ako ste indoktrinisani stavom o neutralnosti, promislite pažljivo!

Mit 6: Dnevna politička ekonomija
Svakodnevno, pregršt informacija iz atara ideološki zavisnih medijskih naklapala opterećuje našu ograničenu memoriju. Naivnom umu se čini da je poznavanje dnevnih promena na političkoj sceni i upoznavanje sa privatnim aferama saznajno zadriglih političara relevantno za njegov razvoj. Ni najmanje. Um treba navikavati na miran i staložen diskurs kanonizovanih filozofa, od kojih se mnogo čega lepog može čuti i usvojiti. Ako žudite za dnevnom ekonomskom lekcijom, siguran sam da je već znate: Vreme je ograničen resurs, pametno ga koristite!

AUTOR: Nebojša Novković

Ocenite tekst: