Koliko znamo o kapitalizmu?

Uporedo sa razvojem kapitalizma kao političko-ekonomskog sistema, menjala se i razvijala ekonomska misao. Interesantno je pratiti događaje koji su kroz savremenu istoriju obeležili slom prethodno aktuelnih ekonomskih teorija i otvorili prostor za nove ideje.Od 70-ih godina neoliberalizam je počeo da zauzima dominantnu ulogu u politici velikog broja zemalja na svetskoj sceni, veličajući značaj tržišta, deregulacije i slobodne trgovine kao važnih koraka ka izgradnji stabilne ekonomsko-društvene infrastrukture. Međutim, da li su univerzalni saveti nužno i najbolji saveti? Da li postoje standardne procedure koje će određenu zemlju, ako ih primeni, odvesti na put ekonomskog prosperiteta? Da bi mogli da odgovorimo na ova pitanja, neophodno je da se zapitamo na koji način funkcioniše savremeno kapitalisticko društvo,odnosno da li nam udžbenici daju realne pretpostavke o kretanju ekonomskog točka. Upravo ova pitanja problematizuje Ha-Joon Chang, istaknuti profesor sa Kembridža u svojoj knjizi “23 stvari koje vam nisu rekli o kapitalizmu” (izdavač „Mali vrt“, Beograd, 2013) .

Stvari za koje ste mislili da su aksiomi poput tvrdnje da su niskokvalifikovani radnici zapadnih zemalja produktivniji od svojih kolega u zemljama trećeg sveta, te da zbog toga imaju daleko veće nadnice; stav da je maksimiziranje vrednosti za vlasnike u skladu sa dugoročnim razvojem kompanije; da slobodna trgovina neminovno dovodi do ekonomskog rasta i razvoja, ili pak da su se razvijene zemlje obogatile zahvaljujući nesputanom delovanju slobodnog tržišta i vladavini prava, britko su opovrgnute u knjizi profesora Chang-a.

Knjiga je podeljena na 23 poglavlja, od kojih svako problematizuje fenomene na kojima je izgrađena moderna ekonomija. Interesantno je da sama struktura knjige omogućava čitaocu da se fokusira na poglavlja koja ga najviše zaintrigiraju. Čak i sam autor daje smernice koje bi to putanje istraživanja mogle biti. Naravno, klasičan način čitanja(od prve do poslednje stranice) je uvek poželjan.

Osnova za razumevanje knjige je tvrdnja da potpuno slobodno tržište ne postoji, niti u principu može da funkcioniše. Moguće je samo govoriti o stepenu regulisanosti određenog tržišta, koje se razlikuje u zavisnosti od mesta i istorijskog konteksta. Sloboda tržišta je, kako kaže autor, u očima posmatrača. Najmarkantniji primer koji iznosi Chang je regulacija rada dece u Engleskoj početkom 19.veka. Regulacija je zabranila zapošljavanje dece mlađe od devet godina i ograničila radno vreme starije dece na 12 sati po danu, što je u tom trenutku izazvalo protivljenje ekonomista tržišne orijentacije, koji su ovu regulaciju smatrali neopravdanim uplivom države u dobrovoljnu razmenu dve strane. Danas se zaštita dečijih prava ne dovodi u pitanje i retko se nalazi ekonomista u zapadnom svetu koji će se protiviti ovoj meri i smatrati je ometanjem funkcionisanja tržišnog mehanizma. Profesor Chang na još nekoliko primera oslikava zaključak da pristalice deregulacije nisu ništa manje politički motivisane (iako to oni sami poriču) od njihovih kolega koje se zalažu za veću ulogu države. Izgleda da se Kejnzova tvrdnja da su pragmatični ljudi samo intelektualni robovi davno umrlih političkih filozofa i ekonomista ispostavlja kao tačna.

Ako ste mislili da je internet više uticao na svet nego veš mašina, autor bi vam rekao da ste opet pogrešili. Naime, informacione tehnologije su doprinele porastu produktivnosti, ali je to u poređenju sa efektom uključivanja žena u radnu snagu (koje je omogućeno jer više nisu morale da provode vreme obavljajući kućne poslove) gotovo zanemarljivo. Profesor Chang takođe iznosi stav da ne treba da brinemo ukoliko ekonomsku politiku nisu kreirali vrhunski ekonomski stručnjaci već zdravom logikom nadahnuti inženjeri,  jer je u velikom broju zemalja koje su se uspešno razvile upravo to bio slučaj!  Za uspešnu ekonomsku politiku je najbitnije da njeni kreatori budi svesni da dugoročni razvoj zahteva puno odricanja i investiranja koje nije usmereno ka kratkoročnim rezultatima.

Pored toga, Profesor Chang u svojoj knjizi ističe da veliki broj mana ekonomske politike bazirane na Vašingtonskom konsenzusu ne proističe iz analitičkih nedoslednosti, već iz preterano pojednostavljenih pretpostavki o tome kako svet funkcioniše. Pedagoški značaj ovih pretpostavki je neosporan. Međutim njihova primenljivost i značaj u formulisanju ekonomske politike mogu biti diskutabilni.

Autor će vas sigurno zaintrigirati da ekonomska pitanja dublje razmotrite. Naime, najjača strana neoklasične ekonomije i na njoj baziranih stavova savremenog neoliberalizma jeste upravo jednostavnost. Objašnjenja i preporuke koje nudi ovaj ekonomski pravac plene svojom nedvosmislenošću i lako razumljivom logikom. Ova knjiga upravo treba da nam pokaže da crno-bela rešenja u najvećem broju slučajeva nisu i najbolja.

 

Nebojša Novković

Ognjen Stanković

Ocenite tekst: