Mandelin efekat i druge misaone zamke

Da li znate šta je zajedničko Mandeli i Ratovima zvezda? I u slučaju Južnoafričkog lidera, i u slučaju legendarne sage, ljudi, iz nekog ne sasvim jasnog razloga, imaju kolektivne greške u pamćenju. Kada se radi o Mandeli, po kom ovaj efekat ili fenomen i nosi naziv, neobične propuste u kolektivnom sećanju ljudi 2010. godine je uočila Fiona Blum (Fiona Bloom). Ona je konstatovala da određeni broj ljudi iz perioda 80-ih, kada je Nelsona Mandela bio u zatvoru, pamti njegovu smrt, pa čak i celi ispraćaj i sahranu. Ovo, naravno, nije tačno, jer je Nelson Mandela preminuo 2013. godine. Slično ovom pogrešno upamćenom događaju, veliki broj ljudi je apsolutno i neopozivo ubeđen da u V epizodi Ratova zvezda, u čuvenoj sceni, Dart Vejder Luku Skajvokeru kaže „Luk, ja sam tvoj otac.“, iako on zapravo kaže „Ne, ja sam tvoj otac.“ Dakle, Mandelin efekat je oblik psihološkog fenomena lažnog pamćenja gde se pojedinac seća nečega što se nije desilo.

Gorepomenuta „analiza“ možda može izgledati krajnje nebulozno i nepotebno, ipak, interesantno je konstatovati određenu dozu moći koju „pogrešne informacije“ nose sa sobom. U slučaju istorijskog događaja ili citata iz filma, imati pogrešnu informaciju i biti ubeđen u nju, i, samim tim, biti ubeđen u drugačiji izgled „stvarnosti“, nikome ne škodi. Ali, kada su ljudi ubeđeni da su informacije koje poseduju jedine prave i istinite, onda imamo problem.

Lažne vesti
Iako se radi o različitim pojmovima, paralela među njima se može povući. Kao što Mandelin efekat stvara neku vrstu alternativne stvarnosti (u odnosu na realnost) u umovima ljudi koji podlegnu greškama u pamćenju, isto dejstvo se postiže i kod ljudi koji veruju u pogrešne informacije, ili kako ih je u poslednje vreme moderno zvati, „lažne vesti“. I jedni i drugi, dakle, zbog činjenice da nepobitno veruju u određenu verziju istine, faktički, žive u drugačijoj ili paraleloj realnosti u odnosu na ostale. Zavisno od toga da li se radi o običnom građaninu ili osobi koja ima moć odlučivanja o pitanjima od značaja za druge ljude, posledice pogrešnih ubeđenja variraju. Ako neko od nas, prosečnih studenata, veruje u istinitost određene informacije i na osnovu nje kreira stav koji zatim iznosi svojim kolegama, prijateljima, cimerima, ukućanima, komšijama, slučajnim prolaznicima, saputnicima u javnom prevozu ili kome god drugom, u najgorem slučaju možete dobiti prekorne poglede jer ih uznemiravate, bili vi u pravu ili ne. Ali ako se radi o osobi koja ima moć odlučivanja i odluke bazira na pogrešnim informacijama i pogrešno konstruisanoj slici o stvarnosti, onda se možemo naći u problemu. Uzmimo, tako, primer globalnog zagrevanja. Iako postoje brojne pouzdane analize i pokazatelji koji ukazuju na pretnju koja postoji po životnu sredinu, a koja je izazvana ljudskom aktivnošću, zagovornici teorija zavere i „neverne Tome“ uporno tvrde da se radi o lažni podacima ili o običnoj smeni geoloških perioda. Nažalost, istinitost i posledice različitih stavova na ovu temu verovatno ćemo i sami doživeti.

Svakodnevni život
Priča o globalnom zagrevanju u ovom trenutku može izgledati malo strano, mada bi to bilo čudno s obzirom na 18 stepeni u novembru mesecu. Ono što nam nije strano su šarene naslovnice dnevne i nedeljne štampe među čijim stranicama se mogu naći razne informacije, tačne i netačne, tendenciozne ili ne. Ako stavimo po strani politički aspekt priče o informacijama koje se plasiraju u novinama koje nam se nude i razmislimo o efektu svih tih tačnih i netačnih informacija, opet dolazimo do istog efekta kao i u prethodnim primerima. Zavisno od informacija koje konzumiramo, svi mi kreiramo određenu sliku o realnosti i o tome šta je istinito, a na osnovu tog viđenja sveta oko sebe donosimo odluke. Odluke koje donose pojedinci na individualnom nivou ne moraju imati posledice po druge ljude i okolinu, ali ukoliko su iste, pogrešne, odluke dovoljno učestale, u kumulativu one mogu imati opasne posledice po sve nas.

AUTORKA: Dunja Ilić

Ocenite tekst: