Studentima bih pevao dokaze teorema

U susret još jednoj generaciji koja ove godine otvara vrata Ekonomskog fakulteta, razgovaramo sa našim dekanom, profesorom Branislavom Boričićem. Posmatramo proces sticanja znanja, sa one druge, profesorske strane, prihvatajući savet da studiranje, pre svega, treba biti efikasno. Shodno tome, mi kao budući diplomirani ekonomisti moramo biti pomireni sa činjenicom da ekonomija, kao nauka, uvek jednim delom ostaje nedokučiva I da je učenje iste kontinuirani proces koji se neprekidno nadograđuje i savladava


ML: Tradicionalno, iz godine u godinu, novoupisanim studentima poželite dobrodošlicu na „prvi i pravi“ originalnim statusima na društvenim mrežama, koje itekako iščekuju i starije generacije (sve nas zanima na koji ćete se način obratiti novoj generaciji). Šta pripremate za početak ove akademske godine?

To će i sada biti jedna iskrena motivišuća poruka jednog učitelja svojim đacima u koje učitelj ima potpuno poverenje i od kojih puno očekuje. Očekuje njihovu posvećenost studijama, ali i razumevanje studiranja kao jedinstvene šanse u životu koja se ne propušta.

ML: Studirati na našem fakultetu je prestiž, ali istovremeno i obaveza. Visoke kriterijume za dobijanje naše diplome ispunjavaju samo najbolji, a studenti često vođeni pričama starijih kolega imaju pogrešnu percepciju o tome šta znači studirati. Čega studenti prve godine trebaju da budu svesni kada upišu ovakav fakultet?

Važno je ne porediti se mnogo s drugima. Drugi su, sa izuzetkom još 3-4 fakulteta od nekoliko desetina u našoj struci u zemlji, zapravo ništa, tek slaba iluzija obrazovanja. Ne povoditi se za pričama da vam ovakvo ili onakvo znanje nije potrebno. Ne sme se propustiti ni jedan dan sadašnjeg perioda života za studiranje, jer je kasnije to gotovo nemoguće nadoknaditi. Ne treba bežati od znanja, već mu treba ići u susret raširenih ruku. Ne treba se plašiti znanja.

ML: Kako uspešno preživeti Matematiku, kao najkritičniji predmet prve godine?

Matematiku neopravdano prati takav doživljaj; to je pre svega zato što imamo više od pola studenata koji su u srednjoj školi bili neopravdano “u ratu s matematikom”. Zato nedelju dana pre početka semestra i organizujemo časove obnavljanja gradiva matematike iz srednje škole. Najopasnija je greška ostaviti Matematiku “za kasnije”. Nije taj predmet slučajno na svim ovakvim programima već u prvom semestru.

ML: Nosite titulu najzanimljivijeg profesora, i to ne samo na Ekonomskom fakultetu već na nivou celokupnog Univerziteta u Beogradu. Da li imate strah na koji način će nove generacije koje dolaze reagovati na vaš humor, način predavanja i predstavljanja?

Nekome odgovara moja nastava, a nekom ipak ne. Ja se trudim da što više studenata tokom časova mobilišem, a posebno zbog toga što ima puno njih sa skoro nepremostivim predrasudama o matematici i njenoj ulozi u studiranju ekonomije i biznisa. Kada bih znao da bi to doprinelo efikasnijem savladavanju gradiva, studentima bih i pevao dokaze teorema! Takođe je veliki broj studenata koji prvih meseci i ne shvataju gde se nalaze i šta je studiranje. Zato mi učitelji stalno moramo tragati za novim formama i upečatljivim, ne samo ubedljivim, argumentacijama stavova koje prenosimo svojim đacima. To je uvek povezano i sa rušenjem barijera i predrasuda, a tu nam pomaže i humor.

ML: Vaše izjave za medije se pomno prate, kruže i prepričavaju. Da li u određenim situacijama osećate teret zbog toga?

Važno je svaki svoj stav sagledati i u jednom dužem vremenskom periodu pre nego što ga javno iznesete. Osećam više teret zbog toga što neke stvari nisam saopštio, a u tome me često ograničava funkcija koju obavljam, jer ne bih želeo da se moji lični stavovi identifikuju sa institucijom koju sada vodim.

ML: Jedna od vaših najčitanijih izjava vezana za zapošljavanje nakon završetka studija je: „moji studenti ne čekaju na birou“. Koliko su studenti zaista osposobljeni, obučeni i konkurentni na tržištu rada?

Tu nemam nikakvu dilemu. Naši su diplomci nešto najbolje što postoji u profesijama za koje školujemo. Problem je što za te iste profesije „školuju“ i drugi, pa su biroi za zapošljavanje prepuni „diplomiranih ekonomista“ sa lažnim diplomama, dakle, diplomama iza kojih ne stoje odgovarajuće kompetencije. Kakve kompetencije daju lažne dilome najviše govore rezultati prijemnih ispita na master studijama koje je od nekoliko stotina kandidata kod nas unazad godinama uspeo da položi tek jednocifren broj kandidata, tj. reda veličine 1%.

ML: Do sada na glasu kao tradicionalan, naš fakultet se suočava sa brojnim novitetima na polju metoda obrazovanja, sadržaja gradiva, samog izgleda, saradnji na unutrašnjem i međunarodnom nivou. Koje promene su nam potrebne? U čemu u još većoj meri treba da idemo ukorak sa drugima, a u čemu da ostanemo jedinstveni i dosledni? Gde je prava mera?

Prava je mera uvek „negde između“; ne sme se ništa preforsirati, ali i ništa studentima uskratiti. Obrazovanje je oduvek skladan spoj tradicionalnog i modernog, i treba se čuvati zabluda. Vreme u kojem živimo je vreme potrošačkog društva i hiperprodukcije. Između ostalog i hiperprodukcije informacija i to zavodljivih lažnih informacija. Ne treba sve na čemu piše „novo“ i da konzumiramo. Posebno u obrazovnom procesu moramo biti pažljivi. Sada koristimo u nastavi preko 25 najboljih udžbenika na svetu. Saradnja sa najboljim ekonomskim fakultetom u Evropi, Londonskom školom ekonomije i političkih nauka (LSE), nam donosi najbolje studijske sadržaje, koje kompetentno i dosledno prenosimo svojim studentima. U tako postavljenom okviru teško je pogrešiti. Ono na čemu moramo još raditi to je sistematsko podizanje nivoa samostalnog i kritičkog mišljenja kod naših studenata.

ML: Reforma koja se najavljuje je uvođenje dualnog obrazovanja. Kada možemo da očekujemo uvođenje istog? Koje su prednosti i nedostaci? Da li bi, i u kojoj meri, uporedno teorijsko i praktično znanje i njegovo vrednovanje i bodovanje, koristilo studentima, ili im, sa druge strane, dodatno otežalo i produžilo studiranje?

Dualno obrazovanje se pre svega odnosi na strukovne studije, ali u širem smislu ono podrazumeva bolju pripremu studenata za konkretne poslove. Danas je to podjednako ideološko i filozofsko pitanje, jer se fizionomije profesija brzo menjaju, pa konkretna praktična znanja, za razliku od teorijskih, brzo zastarevaju. Priprema za konkretan posao je stoga koliko dobra, toliko i loša stvar. Dobra je jer upućuje na brzo zaposlenje, a loša zato što ugrožava širinu pripreme za veći broj poslova. Svakako će uvođenje studentske prakse kao obaveznog dela studijskog programa, na čemu upravo radimo u novoj akreditaciji, značiti znatno unapređenje sadašnjih kurikuluma, ali je važno tu transformaciju učiniti tako da ne bude na štetu teorijskih znanja. Centar za saradnju s privredom nam je omogućio kvalitetno obavljanje prakse za svakog studenta. S druge strane, setimo se samo filozofskog poimanja istine kao „jedinstva teorije i prakse“ i sve će nam biti jasnije. Nije dovoljno znati odgovoriti samo na pitanje „Kako?“, već moramo znati odgovor i na pitanje „Zašto?“, što je tek potpuno znanje i ekspertiza. To se može porediti sa lečenjem simptoma neke bolesti, s jedne, i stvarnim lečenjem koje podrazumeva i otkrivanje uzroka bolesti, s druge strane.

ML: Šta možemo da očekujemo u novoj akademskoj 2019/20. godini? Na koje projekte će fakultet biti fokusiran? Da li ima nešto novo za novoupisanu generaciju što mi nismo imali?

Najveći deo ove, kao i prethodne školske godine, bićemo posvećeni modernizaciji studijskih programa u cilju njihove akreditacije koja sledi 2020. godine. Pokušaćemo da napravimo i nekoliko interdisciplinarnih programa sa domaćim i inostranim partnerima, nudeći tako Univerzitetu u Beogradu jedan novi model realizacije studijskih programa. Novoupisana generacija studenata će biti prva kojoj ćemo ponuditi i novi studijski program koji realizujemo u partnerstvu sa Londonskom školom ekonomije i političkih nauka. To će biti, pored dosadašnjeg programa Ekonomije i finansija, i program za Biznis i menadžment. Očekujemo tokom narednih nekoliko godina i povećanje broja inostranih studenata na ovim programima. Učestvujemo u svim evropskim programima međunarodne mobilnosti studenata. Organizujemo pripreme za najpoznatiju licencu u oblasti finansija – CFA. Radimo na povećanju broja priznatih ispita za sticanje prestižne licence od strane ACCA. Započeli smo proces međunarodne akreditacije programa kod ugledne agencije EFMD. Sve ovo će doprineti daljem vrednovanju naših diploma.

ML: Nešto što nismo pomenuli, a bilo bi važno istaći?

Stalno se radi na modernizaciji i aktualizaciji nastavnih sadržaja svih predmeta, a sa tim paralelno i na unapređenju efikasnosti studiranja, što prati skraćivanje prosečnog vremena za završetak studija uz potpuno ispunjenje sve širih zahteva savremenog poslovnog okruženja. Omogućavamo studiranje u savremenom okruženju, primenom novih platformi u nastavi i studentima pružamo komforan ambijent za učenje i odmor, savremeno opremljene čitaonice, biblioteku sa elektronskim pristupom bazi svetskih časopisa, uz veliki broj bibliotečkih jedinica za dodatno učenje, studentske istraživačke radove i sl. Kompjuterske laboratorije su opremljene savremenom opremom i paketima za obradu podataka u ekonomiji, poslovnom upravljanju i statistici. Studentima je u našoj zgradi na raspolaganju oprema Kreativnog centra Univerziteta u Beogradu.

Sve administrativne aktivnosti su u potpunosti digitalizovane, poput prijave i odjave ispita, molbi, upisa u narednu godinu studija, bez redova i čekanja, na najefikasniji način. Studentima nudimo širok spektar vannastavnih aktivnosti koje podržavaju unapređenje ukupnih veština studenata na savremen način, gde studenti učestvuju u definisanju projekata, projektnih aktivnosti, organizaciji događaja i tako se pripremaju za ono što će ih čekati u praksi u delu organizacije i upravljanja aktivnostima kompanije. Jedan smo od najuspešnijih fakulteta Univerziteta u Beogradu u sportskim takmičenjima čemu poklanjamo posebnu pažnju kao vannastavnim aktivnostima. Dajemo podršku start-up inicijativama studenata i razvoju preduzetništva preko našeg Start up Centra, od početka ove školske godine otvorićemo i Laboratoriju za poslovne simulacije. U okviru mnogih predmeta se organizuje i deo praktične terenske nastave. Centar za saradnju s privredom je omogućio garantovanu ponudu za posao u struci najboljim našim diplomcima. Neprekidno se, u okviru vannastavnih aktivnosti, organizuju gostujuća predavanja, karijerna savetovanja, besplatni Soft Skills treninzi i Ms Office. Imamo jedan od najrazvijenijih i najuticajnijih alumni klubova na Univerzitetu.

ML: Na kraju, koji je savet za studente kako da što lakše i brže prebrode studentske dane?

U Vašem su pitanju obe odrednice, „lako“ i „brzo“, sugestivne i duboko sporne, a tako karakteristične za nove generacije. Studiranje ne treba da bude ni lako, ni brzo, jer sticanje znanja nije ni lak, ni brz proces. Naprotiv! Na fakultetu pravimo tek dobru osnovu za tešku, odgovornu, doživotnu profesiju, koja će podrazumevati stalno učenje. Naše profesije se ne razlikuju puno od profesije lekara, ali smo prema profesiji lekara posebno osetljivi jer se tiče staranja o našem ličnom zdravlju, pa tu želimo uvek lekara koji prati najsavremenija zbivanja u struci. Svaka profesija ceni i traži one koji prate vreme u kojem se živi. Samim studentskim danima, koliko god oni trajali, uvek se vraćamo kao najvažnijem periodu, prekretnici našeg profesionalnog usavršavanja. Prilika je i da pomenem jednu „svoju teoremu“ po kojoj je roditeljska radost povodom diplomiranja upravo proporcionalna dužini studiranja. Ali uz ovu „teoremu“ ide i moj savet da ne treba roditelje izlagati prevelikom riziku te euforije, već studirati efikasno, pa makar roditelji bili malo i uskraćeni u radosti zbog toga.

INTERVJU VODILA: Kristina Kerekeš

Ocenite tekst: