Studirati ne znači učiti

Svaki početak školske ili akademske godine neminovno ukljukučuje planove i obećanja kako će upravo ova godina biti ta kada će se učiti redovno i revnosno. Bez obzira na uspešnost u ispunjavanju ovakvih obećanja, svakako da vredi pokušati u njihovom ostvarenju, ali treba imati u vidu da postoje i neke druge aktivnosti koje je značajno upražnjavati i koje nekad mogu nositi iste ili veće beneficije od misije da se bude bajan i sjajan student. Jer šta uopšte znači biti sjajan student? Većina bi verovatno rekla da je sjajan student onaj koji redovno uči, na vreme i u roku ispunjava svoje fakultetske obaveze, po mogućstvu sa što boljim ocenama. Ipak, ja bih rekla da je ovakav opis bliži opisu dobrog učenika, ali ne nužno i studenta.

Šta znači biti student i studirati?

Prelazak iz učionice u amfiteatar prema mišljenju mnogih podrazumeva ulazak u ozbiljniju, zreliju i odgovorniju fazu života jedne mlade osobe, koja se osim materije koja se izučava, od prethodnog nivoa obrazovanja, jedino još razlikuje po samom obimu materije koju je potrebno učiti i naučiti. Ali studije nisu isto što i škola, te se tako prost zaključak ne može i ne treba tek tako donositi. Studiranje određene materije, u našem slučaju ekonomske nauke, trebalo bi da podrazumeva posvećenost, pre svega, razumevanju njenih različitih oblasti, njihovom povezivanju u pokušaju da se spozna jedna šira slika, i, na kraju krajeva, potpuno uranjanje u datu materiju kako bi nam ona postala što bliža. Studiranje nije samo razumevanje i usvajanje znanja, što je slučaj sa učenjem. Studiranje podrazumeva jedan drugačiji nivo proučavanja predmeta i sveobuhvatnu nameru za savladavanjem čitave oblasti.

Naravno, ovo je idealizovana suština studiranja, jer realnost jeste da je studiranje danas način da se stekne nivo obrazovanja potreban za bolje pozicioniranje na tržištu rada, te mogućnost za ostvarenjem boljeg životnog standarda. Ali, to ne znači da se tokom studija ne može i ne treba uložiti barem malo truda da se isprate dešavanja, noviteti i alternativna mišljenja u profesiji, jer upravo je to ono što će vam posle dati veću širinu, zbog toga što niste sebe ograničili samo na kurikulum, već i na svet oko sebe.

Kako se informisati u moru informacija?

Svakako da za početak treba krenuti od onoga čime već raspolažete, a to su udžbenici, kao i informacije o literaturi koje dobijate u info paketima. Ja lično do sada nisam pribegavala istraživanju dodatne literature koja se preporučuje za predmete, ali to ne znači da svako od vas ko ima želju da se upusti u tu avanturu ne treba da pokuša. Šta više, to je sjajna prilika da proverite šta ima interesantno u biblioteci koju imamo na fakultetu, a koju, na žalost, velika većina nikad ni ne poseti tokom svog boravka na EKOF-u.

I dalje u sferi onoga što se nudi na fakultetu jeste raspitivanje kod profesora i asistenata. Ukoliko nađete neku oblast koja vam je interesantna i o kojoj biste želeli više da se informišete ili želite da saznate koja je oblast kojoj se u današnjoj ekonomskoj diskusiji pridaje veći ili poseban značaj, svakako da o tome možete da se raspitate kod nastavnog osoblja. Pored toga što možete da dobijete korisne informacije za dalje slobodno istražitanje, takođe se učite tome da nemate strah da postavite pitanje ili zatražite pomoć kad vam ona treba, jer, kako poslovica kaže, „Ko pita, ne skita“.

Sledeća instanca u slobodnom istraživanju svakako je internet. Jedan od sjajnih izvora različitih studija i radova je Google Scholar, koji nudi pretragu suženu samo na naučnu literaturu. Pored ove Gugl pretrage, kojoj je pristup slobodan, za pregled naučne literature možete koristiti i sajtove poput ScienceDirect ili Mendeley, koji funkcionišu po principu besplatne registracije. I jedan i drugi sajt nalaze se na istoj zajedničkoj platformi, te registracijom na jedan od njih dobijate pristup i drugom, a na Mendeley sajtu možete i da postavljate svoja dokumenta, članke ili knjige, kao i da u njima vodite beleške, podvlačite ih i  direktno izvlačite citate sa referencom autora potrebnom prilikom izrade radova.

I, na kraju, ne treba zaboraviti društvene mreže, tj. Tviter i Jutjub. Jedan od najlakših načina za praćenje ekonomskih dešavanja jeste praćenje Tviter naloga ekonomskih novina i časopisa, kao što su Financial Times ili The Economist. Takođe, na Tviteru se mogu naći i nalozi istaknutih savremenih ekonomista, kao što je npr. nobelovac Pol Krugman, koji na ovoj društvenoj mreži aktivno deli svoje ocene ekonomskih dešavanja, ali i onih političkih, koja neminovno imaju ekonomske posledice. Pored toga, ako malo dublje zadrete u ono što Tviter nudi, naći ćete i naloge pokreta tj. platformi kao što su Rethinking Economics ili Institut za novu ekonomsku misao (Institute for New Economic Thinking), koji objavljuju različite članke koji daju alternativna ekonomska mišljenja, neretko u suprotnosti sa mejnstrim tokom ekonomske misli, te nude oprečni stav o aktuelnim ekonomskim problemima. Što se Jutjuba tiče, njega najviše vredi koristiti za pregledanje videa sa raličitih panela i konferecija, gde se između ostalog mogu naći obraćanja i razgovori poznatih ekonomista poput već spomenutog Pola Krugmana, ali i Jozefa Stiglica, Tomasa Piketija, ili, pak, kontroverznog Janisa Varufakisa.

Suma sumarum, opcija ima raznih, samo je stvar interesovanja i volje da se do novih i interesantnih informacija dođe. Koji god izvor i put birali da do njih dođete, jedno je sigurno: nova saznanja vam ne mogu odmoći, već samo pomoći.

AUTORKA: Dunja Ilić

Ocenite tekst: