Sve je kao u filmu iz budućnosti

Studenti Lidija Knežević i Mladen Vukmirović proveli su letnji semestar na razmeni studenata na WU, u Beču. Lidija je za program konkurisala preko ERASMUSa, Mladen preko CEEPUSa. Kako kažu znali su da je ovaj fakultet pravo mesto za njih, znali su da žele baš njega i konkurisali bez drugih alternativa. Javljeno im je da su primljeni, sa 15ak dana razmaka, i tu počinje njihova priča.


Moramo priznati da je studiranje na WU, zaista, potpuno drugačije od studiranja na Ekofu. Sam izgled WU kampusa je zapanjujuć. Najpoznatija zgrada od 7-8 koliko ih obuhvata kampus, je biblioteka. Na prvi pogled izgleda kao svemirski brod. A bogami, i na drugi i na treći. Fakultet je bukvalno turistička atrakcija i dolaze u turama da ga obilaze. Toliko je veliki do kroz njega prolaze 2 metro stanice. Ulazite u biblioteku i osećate se kao da ste u nekom filmu iz budućnosti. Prvo što treba da uradite kada dođete tamo jeste da izvadite studentsku karticu koja služi za sve – zaključavanje ormarića, plaćanja u menzi, plaćanje u kopirnici, sva moguća čekiranja, pa i sam ulaz u biblioteku. Biblioteka vrlo zanimljivo funkcioniše. Od kuće online možete da proverite da li neka knjiga uopšte postoji u biblioteci i u koliko postoji, gde se ona nalazi, što je vrlo bitno jer je bibilioteka na 4 sprata. Ok, našli ste knjigu, uzimate je, čekirate se karticom i na mail dobijete sve informacije – koju ste knjigu uzeli, kad treba da je vratite i mogućnost da produžite rok vraćanja. Knjige koštaju uglavnom oko 50€, te nam je jako značilo što možemo da ih pozajmimo ukoliko su nam potrebne kao dodatna literatura za razna istraživanja koja smo radili u toku semestra.

S obzirom da postoji jedno 200 sala u više zgrada, na svakom ćošku se nalazi mapa kampusa kako biste se lakše snašli, a ispred svaki sale stoji mali monitor na kome piše kada se koji kurs održava i ko je predavač. Morate prisustvovati na bar 80% predavanja, mada se izlazi u sustret studentima u nekim vanrednim situacijama. Knjige su opcione. Možete da čitate preporučenu literaturu, a i ne morate. Sve što se ispredaje na časovima to će biti i na ispitu, ni više ni manje. Formule se ne uče napamet, ni u ludilu – „Imate gugl, izguglajte.“, reče jedan profesor. Traži se da razmišljate, da zaključujete i da sami istražujete. Na primer, ispit iz preduzetništva nisam ni imala, imala sam 15h da sa grupom studenata osmislim inovativno rešenje kako da se jedna austrijska kompanija izbori sa konkurecnijom. Taj kurs je trajao 3 dana. Nismo učili definicije, nabrajanja, podele. Da li smo došli do rešenja? Svakako. Nije im važno da znamo nešto napamet i da citiramo knjige, već da znamo da primenimo to što smo slušali i zaista naučili. Iako je jedan od zahteva da biste bili primljeni na WU dobro poznavanje engleskog jezika, profesori su naročito insistirali da sve objašnjavate svojim rečima, prostim engleskim jezikom, bez ustručavanja i brige da li ćete upotrebiti odgovarajuće vreme. Jedan profesor nam je rekao da zamislimo malo dete ispred sebe i da najprostijim jezikom pokušamo da mu objasnimo to što smo naučili. Ako ne znamo da mu objasnimo, nismo dobro ni savladali gradivo.

Svakako ovo je velika prednost WU u odnosu na Ekof. S druge strane, naši studenti se tamo mnogo lako snalaze, što nije uvek slučaj sa internacionalnim studentima. Mi dolazimo sa ogromnim predznanjem, naučeni smo da brzo učimo i povezujemo stvari i naši studenti se, pored Italijana, najviše ističu. Naši studenti se ne plaše da govore, da pogreše ali i da uđu u raspravu. Moram pohvaliti našu malu grupu studenata Ekofa i studenata italijanskog fakuleta Bokoni, jer smo bili jedini koji su držali čas od 3h iz Management Accounting-a. Dobro znanje iz Strategijskog menadžmenta, Poslovnih finansija i Finansijskog računovodstva nam je bilo od naročite koristi za razumevanje svih kurseva i rešavanje raznih studija slučaja.

Za Austrijance često kažu da su hladan narod, što nije daleko od istine, čast izuzecima. Daleko od toga da je neko bio neprijatan, ali se poprilično primećivalo na predavanjima da se Austrijanci drže zajedno i da najviše vole da rade jedni sa drugima. Opet to dosta zavisi i od grupe u koju upadnete, neki bez problema prvi prilaze da se upoznaju. Zato mišljenje o Austrijancima može da bude potpuno različito, za nekoga su više a za nekoga manje ljubazni, kako vam se zadesi. Naše društvo su činili Italijani, Hrvati, Amerikanac i Australijanac. I dalje se čujemo sa većinom, čak imamo u planu i reunion u Beču na jesen. Društvo se zaista lako nađe, od 500+ ljudi na razmeni svakog semestra uvek ima onih koji ti odgovaraju. Izlazili smo zajedno (mada je provod za klasu bolji u Beogradu), putovali po evropskim gradovima i upoznali smo ih sa srpskom kuhinjom. Pljeskavice obožavaju, omiljena srpska reč im je ćevapčići i naučili smo ih da poziv na kafu znači hajde da posedimo sat – dva, a ne da popijemo espreso na iskap. Taj deo je bio najteži. U nekim situacijama su kultorološke razlike dolazile do izražaja. Na primer, Italijani imaju tačno vreme kada imaju obroke, dok je njima neshvatljivo da mi jedemo kada smo gladni, bez obzira na vreme. Jedna Kambodžanka mi je priznala da nikad nije bila napolju posle 19h i da čak ne zna ni šta bi radila napolju posle tog vremena. Australijanci i Kinezi su jeli hrskave obroke na predavanjima, a profesor Austrijanac nije hteo da mi odgovori na mail jer se u njemu nije nalazio znak pitanja. Trebalo mi je i vremena da se naviknem da u restoranima konobar ide od jedne do druge osobe i pojedinačno naplaćuje račun. Takođe, Italijani kad slave rođendan, opet svako plaća za sebe.

Na početku semestra se biraju kursevi koje želite da pohađate i već prvog dana se zna kada će se održavati časovi, u kojoj sali, kada će koja tema biti obrađivana i najvažnije za studente – kada je ispit. Organizacija je najveći kvalitet jer se već prvog dana možete raspodeliti za ceo semestar. Ispit se uvek održava poslednjeg dana kursa. Jedan kurs može da traje i samo 3 dana, kada 3 dana za redom imate predavanje po 8 sati, dok neki drugi traju po 2 meseca, s tim da jednom nedeljno po 4-5 sati slušate određeni kurs. Predavanja i vežbe nisu odvojene, sve se obavlja odjednom. Zvuči mnogo ali tamo zaista možeš biti ceo dan na fakultetu a da to i ne osetiš. Na kursu bude oko 30 studenata iz celog sveta i sva predavanja su vrlo interaktivna. U većini slučajeva na predavanja moraš doći već pripremljen i profesori mnogo cene kada se student uključuje u diskusiju i to se vrlo fer nagrađuje, nekad čak interakcija čini 30% ocene. Sva predavanja su vrlo opuštena, profesori su jako otvoreni i raspoloženi za konstruktivne diskusije i predavanja su retko naporna. Profesori su većinom ljudi iz privrede i potenciraju na stalnom čitanju vesti iz ekonomije i biznisa. Ono što je nama bilo posebno lepo su pauze između predavanja – 20 dana prolećnog raspusta. Od izabranih kurseva zavisi do kada će vam trajati aktivnosti, ako imate sreće, bićete dosta dugo slobodni. Sad kad malo bolje razmislim, shvatam da smo ceo semestar zapravo pisali razne istraživačke radove, rešavali studije slučaja i pisali esejske radove. Sav napor koji uložite u izradi takvih radova se jako ceni. Posebno mi je bio interesantan pristup profesora kursa Corporate Investment Decision. Na polovini semestra smo imali test poput naših kolokvijuma, ujedno i jedini test koji smo radili, a da nije ispit. Test je trajao oko 45 minuta i nakon toga profesor je tražio da spakujemo svi hemijske olovke i podelio nam grafitne. Zatim je na smart tabli prikazao rešenja svakog zadatka i svako je ocenio svoj rad. Nakon toga smo dobili jedan opširniji case study i mesec dana da ga završimo. Podelili smo se u grupe, završili i okačili na platformu fakulteta kratku prezentaciju dan pre časa. Očekivali smo da ćemo ga prezentovati pred celom grupom studenata, međutim, profesor nas je izmešao sa drugim studentima koji su radili istu studiju i ostavio nam 60 minuta da diskutujemo o rešenjima do kojih smo došli. Nakon toga nas je ponovo izmešao, ali ovaj put smo svi radili različite studije slučaja i naš zadatak je bio da ukratko objasnimo jedni drugima i problematiku i rešenje. Studiju slučaja smo takođe samostalno ocenjivali, ali tako što smo deskriptivno opisivali kako su se članovi tima slagali, da li su se svi podjednako zalagali i nakon ovog časa kada smo čuli i druga rešenja da li smo zadovoljni sa našim rezultatom. Profesor je želeo da sledeći put kad bude najavio da ćemo raditi grupne zadatke pitamo s kim ćemo raditi, a ne šta.

Na primer, ispit iz preduzetništva nisam ni imala, imala sam 15h da sa grupom studenata osmislim inovativno rešenje kako da se jedna austrijska kompanija izbori sa konkurecnijom. Taj kurs je trajao 3 dana. Nismo učili definicije, nabrajanja, podele. Da li smo došli do rešenja? Svakako. Nije im važno da znamo nešto napamet i da citiramo knjige, već da znamo da primenimo to što smo slušali i zaista naučili. Iako je jedan od zahteva da biste bili primljeni na WU dobro poznavanje engleskog jezika, profesori su naročito insistirali da sve objašnjavate svojim rečima, prostim engleskim jezikom, bez ustručavanja i brige da li ćete upotrebiti odgovarajuće vreme. Jedan profesor nam je rekao da zamislimo malo dete ispred sebe i da najprostijim jezikom pokušamo da mu objasnimo to što smo naučili. Ako ne znamo da mu objasnimo, nismo dobro ni savladali gradivo.

Konkurs za razmenu se raspisuje u septembru za letnji semestar i januar/februar za zimski semestar. 10 dana pre završetka konkursa neophodno je da se utvrdi koje ispite želite da polažete na fakultetu u inostrantvu. Ne postoji maksimum kurseva koje želite da slušate na razmeni, ali postoji minimum, odnosno morate izabrate kurseve koji nose isto ili više ESPB kao i ispiti iz semestra u kojem odlazite na razmenu. Ako biste želeli, recimo, da na razmeni slušate Upravljačko računovodstvo, na sajtu željenog fakulteta pronađete kurseve koji imaju sličan silabus kao naše UR i isti taj korak ponovite za svaki željeni predmet. Ovde su olakšavajuća okolnost izborni predmeti, možeš birati bilo koji predmet ekonomske oblasti koji će se ovde vrednovati manjim brojem naših, što je super ako ne možete da uskladite da vam se svi predmeti poklapaju. Sve to se šalje komisiji našeg fakuleta koji nakon razmatranja donesu odluku da li taj kurs zadovoljava sve uslove ili ne. U nekim slučajevima, konkretno za UR na WU, morali smo da slušamo dva kursa koja su manjeg obima ( da na kažemo da su njihova dva lakša u odnosu na jedan naš). U slučaju da se neki kurs ne prihvati, možete poslati drugi na razmatranje. Postoji šansa i da se na željenom fakultetu ne održava kurs koji se u dovoljnoj meri poklapa sa nekim našim predmetom i taj ispit morate da polažete na Ekofu. Svi ostali ispiti koji se polože na inostranom fakultetu se u potpunosti priznaju. Pre odlaska na razmenu, potpisujete Ugovor o učenju koji vam garantuje da će svi ispiti biti priznati. Dakle, nema straha da nešto što ste tamo položili kod nas neće priznati. I ne brinite rokova ima zaista dovoljno, normalno ćete očistiti godinu, ako ste u tome uspevali i na Ekofu.

Svaki semestar su u ponudi drugi gradovi i fakuleteti i sve se objavljuje na sajtu Ekofa oko 6 meseci ranije. U tom obaveštenju za svaki fakuletet piše koliko studenata će biti primljeno, a najčešče je to od dvoje do četvoro. Gotovo svi fakulteti nude kurseve koje pohađate na engleskom jeziku, ali to ne mora biti slučaj, te čitajte pažljivo. Da biste konkurisali za razmenu neophodno je imate bar nivo B2 iz engleskog jezika ili položen ispit Engleski jezik za ekonomiste 2. Potrebno je da priložite i transkript ocena koji je ste prethodno preveli kod sudskog tumača, kao i potvrdu da ste redovan student, CV i motivaciono pismo na engleskom. Procedura je dugačka, ali zaista vredi. Kada konačno pošaljete svoju prijavu i konkurs se završi, nakon 3-4 najstresnija dana u životu, dobićete odgovor na mail. Sramota me da je priznam koliko puta sam u ta 3 dana refresh-ovala mail.

Iskoristila bih priliku da izrazim ogromnu zahvalnost Isidori Palić, koja je odgovorna za studente na razmeni i koja je bila gotovo 24/7 dostupna za sva naša pitanja, neodumice i probleme koje smo imali i pre i u toku razmene. Imali smo njenu apsolutnu podršku, pa samim tim i podršku fakulteta koja mnogo znači kada se nađete na nepoznatom terenu. Gotovo svaki korak koji treba da preduzmete od trenutka kada vas prime do trenutka kada završite razmenu je potpuno isplaniran i uvek imate kontakt osobu kojoj možete da obratite, što je Isidora u Beogradu i vaš koordinator na fakultetu na kom ste primljeni. Jedina stvar koja je vama prepuštena jeste pronalaženje mesta za stanovanje. Potrebno je sigurno oko 20 dana da se pronađe odgovarajući dom u pogledu lokacije, cene i vaših ličnih preferencija. Mi smo imali sreću da plaćamo studentski dom, koji više liči na hotel, SAMO 310€ mesečno po osobi. Naše kolege su plaćale između 500 i 650€. S obzirom da smo se dotakli i ove teme, novca, stipendija zavisi od zemlje u koju odlazite i u skladu je sa standardima te iste zemlje. Konkretno, stipendija Erasmusa za Austriju iznosi 850€ mesečno, plus 180€ dobijate za troškove prevoza. Ceepus-ova je 1050e bez posebne naknade za prevoz, što mu dođe na isto. Grad jeste skup ali svi troškovi studiranja su pokriveni, što je sigurno važno mnogim studentima koji se odluče na ovaj korak.

Letnji semestar 2019. godine u Beču je sigurno semestar koji nas je naučio najvažnije životne lekcije. Koristi od studentske razmene su bezbrojne. Upoznaćete mnoga nova lica, čuti priče iz različitih krajeva sveta, naučićete da poštujete kultorološke razlike, bez obzira koliko vam mogu biti čudne, slušaćete cenjene profesore, usavršićete jezik, naučićete da se snalazite u nepoznatom okruženju. I onda? Onda se vraćate svojoj kući, porodici i prijateljima bogatiji za jedno novo iskustvo.

Lidija KNEŽEVIĆ i Mladen VUKMIROVIĆ za MonopolList

Ocenite tekst: