Uvek smo pristupali transparentno

Za ovaj broj “MonopolLista” govorile su naše kolege, Đorđe Jevtić, bivši presednik studentskog parlamenta i Benjamin Gegić, student prodekan. U pokušaju da se dotaknemo raznih problema, pričali smo o ceni boda, saradnji sa Fakultetom, migrantima, ispitima i odnosu sa studentima. Evo kako je prethodna godina izgledala iz njihovog ugla.


ML: Kada se osvrnete na prethodnu godinu, kakvi su vaši utisci, koliko ste zadovoljni onim što ste uradili?

Benjamin: Kada je počeo naš mandant, u oktobru 2017. godine, zatekli smo u neku ruku haotično stanje. Ne znači da je sve bilo loše, ali dosta stvari je bilo nedorečeno. Bilo je potrebno  dogovoriti neke stvari i postaviti temelje za saradnju.

ML:  U samoj organizaciji ili u odnosu sa Fakultetom?

Benjamin: U odnosu Fakulteta sa Parlamentom, trebalo je odrediti jasno naše nadležnosti i ovlašćenja. Pre dve godine desili su se protesti i nastao je haos. Prethodna generacija je ozbiljno shvatila  svoj posao, ali svima nama je pre svega bilo u u mislima da imamo godinu dana mandata i da za to vreme moramo da pokažemo doprinos.

ML: Šta je to što je moralo odmah biti rešeno, gde je bio najveći problem? 

Benjamin: Kako bismo izvršili svoju osnovnu ulogu, a to je zaštita studentskih prava, moramo imati instrumente pomoću kojih delujemo. Zakon i Statut fakulteta nam daju okvire u kojima delujemo, ali najveći činilac je odnos sa Rukovodstvom Fakulteta, i saradnja koju ostvarujemo na zajedničkim poljima. U suprotnom, aktivnosti se ograničavaju na ona koja su propisana “na papiru”, što u najvećem broju slučajeva ne daje nikakav ili daje minimalan rezultat.

ML: Vaš plan za tekuću godinu mandata je bio sastavljen u vidu spiska mera koje treba u narednom periodu završiti, pokrenuti i sl. Dokle se stiglo sa sprovođenjem tog predloga?

Benjamin: Kada smo krenuli sa radom odredili smo rokove za svaku od predloženih mera.

Đorđe: Recimo sad možete slati elektronsku molbu,  besplatan “Excel” kurs je krenuo odmah sa radom…

Benjamin: Neke stvari se moraju odložiti i odužiti jer je takva priroda Fakulteta, ovo je velika institucija i procesi traju veoma dugo. U oktobru sastavili smo veliki dokument koji se sastoji iz predloga mera za poboljšanje nastavnog procesa i položaja studenata na fakultetu, dok smo u januaru predali dokument koji se tiče poboljšanja uspešnosti nastave. Oba dokumenta se mogu naći na našoj Fejsbuk stranici, a predložene mere tek treba da daju efekta.

Đorđe: Što se tiče reforme predmeta, tu su Finansijsko računovodstvo, Osnovi statističke analize, uvođenje Moodle platforme na nekim predmetima..

ML: Šta je tačno izmenjeno kod tih predmeta?

Đorđe: Kod računovodstva su potpuno promenili koncept teorijskog dijela ispita,  metodološki dio ispita je dosta rasterećeniji.

ML: Kako vi vidite ukidanje uslovnosti izlaska na ispit?

Benjamin: Kod studenata smo naišli na odobravanje, dok su profesori smatrali da je posao studentima previše “olakšan”. Stoga je trebalo naći balans i obema strana prići sa pristupom koji za cilj ima unapređenje položaja Fakulteta kao zajednice. Kada je nešto dogovoreno, ne treba se fokusirati na prethodne modalitete koji više nisu u skladu sa okolnostima i potrebama, već u svakoj situaciji treba tražiti zdravu osnovu za pravljenje narednih dobrih koraka. Ukidanje uslovnosti je dobra osnova za izmenu ostalih načina izvođenja nastave i uvođenje novina.

ML: Da, ali sad se pokazalo da se ukidanje tog uslova nije negativno odrazilo na aktivnost studenata. 

Benjamin: Odluka je takva da se uslovnost ukine, ali da se za veću ocenu ipak studenti moraju baviti predispitnim aktivnostima. Onaj koji hoće 9 i 10 mora to da zasluži. 

Đorđe: Ipak neki profesori nisu odmah to prihvatili, pa smo sa Statutom išli do njih i ubjeđivali ih, ponekad i po dva sata da se to mora sprovesti. Čini se da je ovo bila “test godina”, sad  su tek svi počeli da shvataju taj sistem. Pogotovo profesori, to da su oni ti koji moraju motivisati studente da dolaze na njihova predavanja.

Benjamin: Jedino je bitno realno stanje i to šta se može poboljšati. Uvek smo izlazili sa namerom da se uskladimo, da izmenimo ono što će dovesti do boljeg za sve nas. Recimo ako su profesori nezadovoljni odzivom studenata, onda treba da im ponude nešto drugo, novo, što će podsticajno delovati na njih da se uključe u proces nastave. Inovativni pristup je po našem mišljenju uvek bolji od onog koji ograničava i reguliše.

ML: Kako reaguju profesori kad im tako nešto predočite?

Đorđe: Obično kažu kako je kasno za promjenu te godine. Ne znaju kako da reaguju.

Mislim da profesori nisu dovoljno motivisani da unaprede svoj odnos sa studentima.-Đorđe Jevtić

Benjamin: Glavni argument sa nastavne strane, kada je na primer ukinuta uslovnost kolokvijuma, je da nastava treba da bude obavezna. U toj prilici pozivali smo se na Statut Fakulteta, koji nalaže da je nastava obavezna, međutim nije propisana nikakva kazna za izostanak sa nastave, što i ne bi trebalo da bude propisano jer je to pitanje slobode kretanja u određenom smislu. Poenta je da studenti budu zainteresovani da slušaju nastavu, ne da budu primorani. U prethodnom periodu  komunikaciju povodom ovog pitanja najviše smo vodili sa prodekanicom za nastavu, čiji se predmet Ekonomika agrara može uzeti kao odličan primer načina na koji bi trebalo koncipirati nastavu i ispit.

ML: Zašto je kasno objavljena ta odluka o okidanju uslova za izlazak na ispit studentima, zapravo tek nakon upisa godine? 

Đorđe: Taj predlog mora da naiđe na dosta odobrenja, od Nastvne komisije Fakulteta pa sve do Senata Univerziteta, koji je to kao tačku dnevnog reda stavio tek u septembru 2017. 

ML: Da li postoji neka tačka predloga, za koju je Fakultet rekao da to nikako ne može sada, da to zaboravite?

Đorđe: Pa ne, ali za neke su rekli da će biti ekstra dugi rok. To se odnosi na cijenu boda prenetog ispita. Objašnjeno je kako Fakultet ima velike investicije i ako bi se sad smanjila cjena to bi ozbiljno uticalo na kvalitet rada, što naravno nije opravdanje, jer mora još da se unapredi kvalitet studija da bi ova cijena bila pogodna studentima.

ML: U poslednje vreme su se studenti u malo većem broju žalili na odnos sa profesorima, ponašanje profesora. Šta može da se uradi kako bi se odnos studenata i  profesora poboljšao?

Đorđe: Mislim da je jedno od rješenja uvođenje većeg broja profesora po predmetima, da se recimo smjenjuju profesori u okviru katedri.

ML: Misliš da profesori koriste ponekad svoju  poziciju u odnosu sa studentima?

Đorđe: Mislim da nisu dovoljno motivisani da unaprede svoj odnos sa studentima.

ML: Nastao je veliki problem sa profesorkom Danicom Popović.

Đorđe: Jeste. I tu je veliki problem što je samo jedan profesor na predmetu.

Benjamin: Nakon incidenta na predavanju na početku semestra, odmah smo reagovali, i Rukovodstvu prijavili događaj koji nije bio primeren za institutciju kao što je Fakultet. Razgovarali smo sa većim brojem studenata, kako bismo se uverili da nije u pitanju trač, već verodostojna informacija. Povratna reakcija je izostala za određeni period (ili barem naša informisanost o istoj). Kasnije smo shvatili da je to verovatno bilo zbog preklapanja sa periodom izbora za dekana. Nakon nekog vremena Dekan je meni prišao i predložio “hajde da rešimo problem sa profesorkom Popović i studentima”. Par meseci kasnije izbio je i problem na uvidu u radove, gde se veliki broj studenata žalio na neprimereno ponašanje. Sa druge strane, dobili smo informaciju da je jedan student izneo rad iz profesorkinog kabineta i da je postojala prepirka koja je prethodila tome, ali ne možemo suditi o povodu tog dela niti smo znali da je to verodostojna informacija. U ovom momentu komunikacija je bila dobra i mi smo bili rešeni da se ovaj problem reši na sve dozvoljene načine. Međutim sve se dešavalo pred odlazak na letnju pauzu, te je dogovor ostao da nakon pauze pratimo razvoj situacije i od tad nije bilo ekscesa.

ML:  Sad na jesen se desio i problem sa profesorkom Snežanom Miletić, zapravo sa studentkinjom koja je prepisivala na ispitu?

Benjamin: Na ispitu u A6, Svetozar Tanasković je primetio nedozvoljena sredstva kod studentkinje, prišao joj je i zamolio da to preda. Ona je bila vidno uplašena, sve vreme je ćutala. Tada je profesorka, sa veoma povišenim glasom zapretila koleginici da će biti  kažnjena maksimalnom kaznom ukoliko ne preda uređaj. Ja smatram da je moja uloga bila da štitim prava studenata, pa sam skrenuo pažnju profesorki kako to nije njena odluka, već će biti odluka Disciplinske komisije. Kasnije sam čuo da se o tome priča među nastavnicima,  pa sam popričao sa dekanom, koji se složio sa mnom da sam uradio ono što je moja dužnost – postoji procedura koja će utvrditi  krivicu u skladu sa svim pravima i obavezama. Inače, Studentski Parlament se zalaže za promociju akademske čestitosti i tome bi trenutni saziv trebalo da se bavi u narednom periodu. To nažalost nismo mi uspeli da odradimo do kraja kao naš primarni cilj.

Đorđe: Da, veliki je problem kad naši studenti osuđuju političare za plagijate, pitaju u grupi za broj nekoga ko radi seminarske, diplomske. Pa sutra nećemo tako znati da napišemo izvještaj u kompaniji u kojoj radimo, valjda treba da budemo bolji od onih koje kritikujemo. 

ML: Javlja se ponovo problem bezbednosti u okolini Fakulteta? 

Benjamin: Prethodni put je u više navrata slat zahtev minstarstvu i Vladi, da se reši situacija sa boravkom migranata u parku, mislim da je tada čak i stigao odgovor od premijera. Dešava se svašta u parku, ali je to komplikovano pitanje prava. Iako je grupa sklona određenom delanju, ne može se zabraniti sloboda kretanja celoj grupi zbog postupaka pojedinaca, jer je odgovornost ipak individualna. Ako Stefan počini zločin, Stefan ide na sud, ne idu na sud svi studenti Ekonomskog fakulteta jer je jedan od nas počinio zločin. Mora se naći rešenje, uz razumevanje ove problematike.

Ranije je bilo problematično, ali mislim da je od oktobra dosta bolja klima među studentskim organizacijama.

ML: Ali zahtevano je prisustvo policije?

Đorđe: Jeste.  Na proleće 2017. je bila policijska patrola. Sve što mi možemo da uradimo jeste peticija, pa ponovo da zahtjevamo policiju, koja će opet samo neko vrijeme biti tu, jer čim sumnjivi migranti, džeparoši i ostali odu pokupi se i policija. Oni tvrde da se neće vraćati. A kada se vrate to vam dođe kao novi projekat, ponovo sve piši itd. Možda je rješenje da mi povećamo svoje aktivnosti u parku. 

ML: Dekan je u prethodnom intervjuu za “MonopolList” izjavio da je poprilično zadovoljan komunikacijom i saradnjom sa studentskim organizacijama. Kako vi vidite tu saradnju i uopšte saradnju Parlamenta sa ostalim studentskim organizacijama?

Benjamin:  Ranije je bilo problematično, ali mislim da je od oktobra dosta bolja klima među studentskim organizacijama. Nas je tad snašao problem sa kancelarijama i odmah smo otvoreno  prišli da rešimo problem. Mislim da su svi prepoznali tu nameru i sad je dosta bolja atmosfera među svima nama.  Sad imamo Veće studentskih organizacija, telo koje služi pre svega boljoj realizaciji ciljeva studentskih organizacija. Ostale su još neke stvari koje treba srediti, poput statuta i administrativnih stvari.

ML: Kada će se to finalizovati?

Benjamin: Do kraja semestra.

ML: A odnos sa rukovodstvom?

Benjamin: Dobra saradnja je osnova svega, ako nema dobre komunikacije sve pada u vodu. Mi smo istupili transparentno, a to se pokazalo kao dobro.  Međutim postojao je problem da zbog nekih propusta ne budemo obavešteni o bitnim stvarima. Recimo, izostajalo je prisustvo studenta prodekana na Dekanskom kolegijumu, propisano Statutom. Prišli smo dekanu i u veoma kratkom roku rešili ovaj nesporazum.

ML: To je naznačeno u statutu?

Benjamin: U Statutu je naznačeno da student prodekan prisustvuje sednicama Dekanskog kolegijuma kada se raspravlja o studentskim pitanjima, a na poziv dekana i u ostalim slučajevima.

ML: Dekan nije znao da to piše u statutu?

Benjamin: Ne, nije imao u vidu, ali naravno čim smo mu skrenuli pažnju problem je bio rešen i ja sam prisustvovao svakoj narednoj sednici. 

ML: Šta se desilo sa cenom prijave ispita u oktobru 2?

Đorđe: Mi smo svuda, pa i na Nastavnoj komisiji naglasili da ćemo tražiti manji iznos.  Kada je izglasan oktobar 2, svaki dan smo bili u kontaktu sa prodekanicom o tome kada će izaći zvanično obaveštenje, jer mi ne možemo uputiti dopis dok to ne bude zvanično. 

ML: Koja cena je bila predložena?

Đorđe: 1500 dinara. A na Savetu Fakulteta smo bili obavešteni kako je oktobar 2 za dva dana i da to ne može tako u zadnji tren…

Benjamin: U ponedeljak smo videli obaveštenje na sajtu. Tu je stajala cena 3300 dinara. Kad smo se čuli sa dekanom, pitao sam ga kako je odluka donesena bez našeg znanja, kad smo ranije naglasili da smo želeli da predložimo cenu od 1500 dinara. Dekan je odgovorio kako je to već smanjena cena sa 3800 din, što je odluka Saveta od pre nekoliko godina. Jedna profesorka je čvrsto stala na stranu studenata i smatra da je cena previsoka i da šalje lošu sliku.

Đorđe: Što se tiče oktobra dva, nas su pitali šta je to što treba da se uradida studenti ne bi zahevali toliki broj rokova. Ja sam rekao da to može kada studenti budu sigurni da mogu da  polože sve ispite u godini za normalan broj rokova. 

ML: Zanima nas za kraj odnos sa studentima. Na drustvenim grupama često su studenti ti koji imaju dosta toga da zamere vašem radu?

Đorđe: Da, ali to samo na jesen. Kad pritisne sa svih strana i nemaš gde. Po mom mišljenju to je glasna manjina. Mi se zaista trudimo. Mogu da vam pokažem poruke koje su mi stizale i koliko se pojedinačno trudimo za svaki slučaj. Zaista ima puno više zahvalnih studenata. Svaka konstruktivna kritika je dobrodošla, ali optužbe kako smo mi krivi jer neko izlazi 7 puta na ispit mi nisu jasne. Zaista ima svega, neki studenti konstantno u porukama traže našu pomoć, pa onda imaju potpuno drugu priču u grupi. 

ML: Šta imate da poručite studentima?

Đorđe: Radite što više na sebi i svojim sposobnostima. Uključite se u vannastavne aktivnosti Fakulteta i pitajte svoje studentske prestavnike kakve sve mogućnosti imate na Fakultetu. Postoji veliki spektar šansi koje Studentski parlament može da vam obezbjedi. Od toga da Vam bude isfinansiran neki kurs, odlazak na ljetnju školu u inostranstvo, praksa, pokrivanje troškova takmičenja. Kada vam neko gradivo nije leglo, neki predmet imate problema da savladate, idite na konsultacije kod profesora i asistenata, tu mogućnost ne koristi dovoljno studenata. I na kraju, zajedno smo svi tu, treba što više da se pomažemo, ne budite sebični kada treba da se podjeli neka informacija sa kolegama.

Benjamin: Nemojte se zadržavati na negativnim stvarima u svom okruženju i nemojte se baviti izgovorima zašto nešto nije kako treba da bude ili zašto vi niste postigli nešto što ste želeli da postignete. Stvari neće postati bolje zato što stalno naglašavate da je nešto loše, već će postati bolje kada ih budete gledali kao osnovu za poboljšanje. Svaka dobra akcija se ceni i zato stalno radite da poboljšate sebe i stalno podstičite druge u istom pravcu. Postoji mnogo mogućnosti za bilo šta što želite, bilo da je to obezbedio Studentski parlament, Ekonomski fakultet ili vi sami nađete šansu. Svet je lep samo kad znate da podignete glavu.

INTERVJU VODILI: Stefan Rodić i Vesna Kartalija

Ocenite tekst: