Zaposlenost – Politički cilj ili instrument?

Nezaposlenost je ekonomski fenomen koji pokazuje njenu snagu i ukazuje na blagostanje jednog društva. Otvaranjem novih radnih mesta država omogućava svojim rezidentima da sebi obezbede uslove za život i da normalno obavljaju svakodnevne aktivnosti, ali i da privreda te zemlje postane snažnija. Međutim, zaposlenost nikako ne može biti cilj, ona je instrument – cilj jedne države kome se teži je blagostanje.


dsaNezaposlenost je uvek aktuelna tema o kojoj se konstantno polemiše. Ona se pominje u medijima, u porodici, u izbornim kampanjama, ali oni koje najviše zanima ova tematika jesu mladi ljudi. Njih zanima da li će pronaći odgovarajuće radno mesto, koliko će ono biti vrednovano, kojom brzinom će ga nakon školovanja pronaći, sa kakvom konkurencijom će se suočiti i kakvi ih radni uslovi čekaju na radnom mestu.

(Ne)zaposleni
Već duži vremenski period vode se polemike o stopi nezaposlenosti u Srbiji, brzini njenog opadanja i pravim razlozima njenog smanjenja. Jedan od osnovnih problema koji se nameće jeste nepostojanje konsenzusa u stručnoj javnosti koja se time bavi. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u 2. kvartalu 2017. godine iznosi 11,8%, što je za 3,5 procentnih poena manje nego na kraju 2016. godine (prema sprovedenoj Anketi o radnoj snazi, koja podrazumeva zaposlenost u formalnom i neformalnom sektoru). U najgorem položaju se nalaze mladi između 15 i 24 godine, sa 20,18% nezaposlenih. Sa druge strane, Fiskalni savet tvrdi kako su podaci Zavoda nekonzistentni i pogrešni u obračunima, dok RZS tvrdi da je samo došlo do promene metodologije. Kako je stopa privrednog rasta u pozitivnoj vezi sa stopom zaposlenosti, shodno nauci, i iz ovog ugla, ovakav pad stope nezaposlenosti začuđuje. Jedva osetnom privrednom rastu, koji je u direktnoj vezi sa stopom nezaposlenosti, nikako ne odgovara ovoliko smanjenje stope nezaposlenosti.

I više je nego jasno da prostora za uvećanje zarada trenutno nema. To povećanje automatski ide nauštrb javnih investicija, koje su jedna od kritičnih slabosti finansija Srbije.

Sa druge strane, povećanje zaposlenosti u formalnom sektoru podrazumeva i povećanje uplaćenih poreza i doprinosa, ali i povećanje prihoda od PDV-a, jer se najveći deo plate troši baš u maloprodaji. Povećanje ovih javnih prihoda daleko je od povećanja zaposlenosti. Iz tog razloga, jedan deo stručnjaka pad stope nezaposlenosti objašnjava smanjenjem aktivnog broja stanovništva, kako zbog niskog nataliteta, tako i zbog masovnog odlaska mlade radne snage. Drugim rečima, stopa nezaposlenosti, ne isključivo, ali u velikoj meri opada zbog toga što manji broj ljudi traži posao, a ne zato što više njih radi, gledano apsolutno.

Srbija i ostali
Prosečna primanja u državama Evrope znatno se razlikuju. Najveća primanja imaju stanovnici Zapadne Evrope i Skandinavije (Luksemburg, Norveška, Švedska itd), čije prosečne plate prelaze 2000 evra. Posmatrajući region, Srbija se nalazi u tzv. zlatnoj sredini. Naime, najveća primanja imaju stanovnici Slovenije, preko 1050 evra mesečno, dok se građani Makedonije doslovno pate sa 372 evra, dok je prosečan srpski radnik u junu ove godine primio blizu 410 evra. U odnosu na prethodnu godinu, Srbija je ostvarila napredak u iznosu od skoro 40 evra, što je dovodi na drugo mesto, posle Hrvatske koja je svoju prosečnu platu povećala za 63 evra.

Kome i odakle
Vlada Republike Srbije donela je odluku da će svi zaposleni u javnom sektoru, ne uzimajući u obzir javna preduzeća, od 1. januara 2018. godine primati veće plate. Dakle, zaposleni u zdravstvu, policiji i bezbednosti, vojsci, prosveti, kao i službenici u sudovima, mogu se nadati primanjima većim za 10%, dok će administracija i zaposleni u ministarstvima morati da se zadovolje upola manjim povećanjem. Povela se burna polemika o povećanju plata. Ubrzo su se javili komentari kako se ne radi ni o kakvom povećanju, već da se samo vraća ono što je oduzeto u oktobru 2014. godine. Takvi komentari su i više nego zasmetali premijerki Srbije, kao i uvek osetljivom predsedniku, koji nisu mogli da shvate kako to da se svi „prave ludi” i ne osećaju da će imati više nego ikada. Međutim, sindikati su ostali pri svome. Jednostavnom računicom, kroz upoređivanje nominalnog iznosa plate, iz sindikata prosvete i zdravstva naglašavaju kako će im primanja, nakon najavljenog uvećanja, biti manje–više ista kao do 2014. godine. Sa povećanjem plata problem ima i struka, doduše iz sasvim drugog razloga. Kako ekonomisti tvrde, i više je nego jasno da prostora za uvećanje trenutno nema, ili bar ne u tom procentu (Fiskalni savet). Povećanje javnih rashoda za isplate plata u 2018. godini iznosiće između 55 i 60 milijardi dinara, a kako javni dug iznosi 74% BDP-a (Fiskalni savet), a uzrok njegovog smanjenja je nerealna apresijacija dinara koji će do kraja godine morati da padne, budžetski deficit ne sme da bude veći od 1%. Ovakvo povećanje automatski ide nauštrb javnih investicija, koje su jedna od kritičnih slabosti javnih finansija Srbije. Povećanje plata podrazumeva nastavak niskog učešća javnih investicija u BDP-u, kojima država već duži niz godina neefikasno i upravlja. Zapravo, Republika Srbija je neslavni rekorder po niskim izdacima za javne investicije, što za posledicu ima katastrofalno stanje infrastrukture. Pored toga u narednom periodu, ne sme se ni razmišljati o smanjenju poreza koje se takođe najavljivalo, jer bi na taj način vlast trenutno smanjila javne prihode pa bi budžetski deficit 2018. godine bio daleko veći

AUTORI: Slađana Tokić i Stefan Rodić

Ocenite tekst: